Kako je trgovala Kneževina Srbija

Gornji Milanovac – U biblioteci penzionera Jovana Tomovića, dugogodišnjeg direktora PIK-a „Takovo“, mnoštvo je starih knjiga i novina koje je oduvek kupovao u antikvarnicama i donosio kući. Pokazuje nam 28. broj „Novina čitališta beogradskog“ od 2. jula 1848. godine. Bila je to godina Vukove konačne pobede u borbi za srpski jezik i pravopis, ali „Novine“ su još štampane predvukovskom ortografijom.

Tomović nam je, kao vrstan privrednik, ukazao na izveštaj sa naslovne strane, o spoljnotrgovinskom obrtu Kneževine „za godinu računsku 1846/7“.

– Vidite, država je predočila narodu šta je sve izvezla i uvezla, imenom i brojem komada, i koliko je za to uzela ili dala groša ćesarskih. Pre tačno 160 godina resorno popečiteljstvo je smatralo da odnos sa svetom za građane ne sme da bude tajna. I što posebno „pada u oči“ jeste to da je i takva, nepismena, Srbija imala odlične informacije o tokovima robe, uključujući i tranzit preko Kneževine. Kažem „nepismena“, jer je, 20 godina kasnije, knez Mihailo izjavio da „u celoj Srbiji ima toliko školovanih ljudi, sa školama iz Evrope, da ih na prstima moje ruke mogu izbrojati“ – komentariše tekst Tomović.

Kneževina je u 1846. ostvarila godišnji izvoz „u ostale provincije Turske, izuzimajući Vlašku i Moldaviju“, vredan 14.902.497 groša. Bakar, brašno, volovi, vuna, med i vosak, kobile, koze i jarci, katran, kože, kukuruz, rakija, ovce i ovnovi – behu izvozni artikli. Sa istog tržišta uvezeni su aba (sukno), svila, vuneni gajtani, kovano gvožđe, hrastove i čamove grede, kamenje vodeničko, platno, konji, taze riba, bakar i brašno (ova dva artikla su znatno više izvožena nego uvožena). Uvoz je vredan 10.221.654 groša. Bilans pozitivan.

Izvozila je Kneževina i u Austriju koja je, u to vreme, pokrivala veliki deo prostora današnje Evropske unije. Izveštaj predočava promet od 39.619.609 groša, dobijenu za, uglavnom, istu robu koja je išla za Tursku, a uz to još i krave, svinjska mast, loj, svinje, suva šljiva, pšenica, šišarke i drva goreća. U suprotnom smeru, iz Austrije, stizali su: alat lađarski, hartija, vino madžarsko, zejtin, gvožđe urađeno, kafa, svilene i vunene marame, platno amerikansko i madžarsko, čoja, čelik i ekseri. Sve je to koštalo 17.315.591 groš. Pozitivna razmena sa moćnom Austrougarskom beše 22.304.018 groša.

Kneževinu je jedino Vlaška „zavrnula“: prodala joj je robe za 6,7 miliona groša, a kupila od Srbije za samo 102.000. Prenesena roba (tranzit) preko Srbije iz turskih provincija Vlaške i Moldavije u Austriju vredna je 13.049.471 groš. U groš tačno.

Nije na odmet ovoga se podsetiti danas u eri „pune transparentnosti“ i pri spoljnotrgovinskom saldu takvom kakav jeste.