Vek niške „elektrike"

Niš – Vreme prolazi, ali vrednosti ostaju i pamte se. Pre skoro 120 godina beogradska štampa pisala je o ambicioznim namerama niške varoši. Pored ostalog, ostao je pisani dokument s kraja 19. veka kada je beogradski „Dnevni list“ objavio informaciju da će Niš vrlo brzo dobiti „svoju elektriku“. Tada je zapisano i da će se „u Nišu graditi fabrike i nova klanica, a da će fabričke hale i druge pogone osvetliti električna energija“. Želeo je Niš da uhvati korak sa prestonicom, jer je 1893. Beograd dobio prvu javnu električnu centralu...

Glavni inicijator elektrifikacije Niša bio je Todor Milovanović, učitelj i u to vreme predsednik niške opštine, koji je najviše doprineo da Niš iz orijentalne kasabe preraste u naprednu varoš. U istoriji Niša stoji zapisano da je „Todor Milovanović Nišu dao oblik evropskog grada, duge i široke ulice, čistoću, šarenilo u cveću i pokrenuo izgradnju hidrocentrale na Nišavi...”.

U periodu između 1897. i 1905. godine kroz Sićevačku klisuru su srpski oficiri, vojska i inženjeri prokopali tunele i obnovili crkvu Svete Petke. Odmah potom izabrano je mesto gde je, uz pomoć države Srbije, započela izgradnja hidrocentrale.

Centrala je građena po projektu inženjera Aćima Stevovića iz niške Železničke radionice. Na delu klisure gde Nišava prolazi kroz uske i strme litice i prelazi u široku kotlinu nasuprot manastira Svete Petke, pored pruge Niš–Pirot, sagrađena je brana i ugrađeni su hidroelektrično postrojenje i elektromašinska oprema za proizvodnju struje, koju je isporučio „Simens“. Paralelno sa ugradnjom opreme izgrađen je dalekovod od 23 kilometra i montirano deset trafo-stanica, visokonaponski vodovodi i niskonaponska mreža i ulična rasveta. Dalekovod je bio pod naponom od za to vreme neverovatno jakih osam kilovolti...

Hidrocentrala „Sveta Petka“, koja je odmah dobila svoje ime koje i danas nosi – „Vila na Nišavi“ – puštena je u rad 21. septembra 1908, uz prisustvo najviših državnih funkcionera Srbije i crkvenih vlasti. Sam čin uključenja centrale u rad obavio je princ prestolonaslednik Đorđe Karađorđević...

„Uveče u osam sati priređen je banket za prestolonaslednika u centru osvetljenog elektrikom Niša“, stoji zapisano u istoriji grada... Tri godine kasnije, jer dotle je elektrika korišćena samo za osvetljenje, struja počinje da se koristi i u niškoj industriji, a na samom početku Prvog svetskog rata, kada je Niš (1915) bio ratna prestonica Srbije, trošilo se oko pola miliona kilovata struje godišnje... Pre centrale pored Niša sagrađene su još samo dve u Srbiji – pored Užica (1898) i Vučja (1902. godine).

„Grad na promaji“, kako je svoj rodni Niš u pesmi opisao Branko Miljković, već ceo jedan vek ljubomorno čuva svoju hidrocentralu „Sveta Petka“. Tako je i danas, kada se u Sićevačkoj klisuri susreću prošlost i budućnost – s jedne strane Nišave je „Sveta Petka“, koja ovog septembra puni sto godina, a na drugoj je pripremni prostor za izgradnju nove, moderne i savremene mini-hidrocentrale „Banjica“, koja će se graditi već u narednoj godini.