Srpom na zakonski kukolj

Premijer Mirko Cvetković ove nedelje je i zvanično doneo, sasvim sigurno, nepogrešivu odluku: SRP (naravno, bez čekića) dao je u ruke potpredsedniku Mlađanu Dinkiću, koji već poslovično ne odustaje dok ne izgura ono što naumi. A potpredsednik je prekjuče, konačno, dočekao da ozvaniči početak sveobuhvatne reforme propisa ili skraćeno SRP, kao domaćeg eufemizma za tvrđu reč giljotina, koju su najavljivale sve postoktobarske vlade, pa i on lično, odlažući start iz izbornog proleća za staloženiju jesen. Mada bi, možda, glavnom čoveku ovdašnje „akcije” ponajviše odgovarao hrvatski naziv ovog projekta – „hitrorez” .

– Ako imamo zamršeno klupko propisa, Gordijev čvor je lakše preseći nego gubiti vreme u pokušajima da se to klupko razmrsi. Znači, preseći umesto raspetljavati probleme, Dinkićevo je geslo koje će primeniti i na ovom projektu.

Ostave li se po strani funkcionerski stilovi i temperamenti, pred vladom i državnom administracijom Srbije je zaista veliki i ozbiljan posao: da u narednih 18 meseci identifikuju sve republičke zakone, i podzakonske akte – pravilnike, uredbe, uputstva, instrukcije, da analiziraju njihov uticaj na život običnog i operacije poslovnog sveta i da, na kraju, uklone one nepotrebne, zastarele, preživele, međusobno konfliktne propise, poprave potrebne a komplikovane i smanje birokratiju. Da obezbede efikasnije administriranje države, a građanima jednostavnije i jeftinije procedure i bržu i lakšu komunikaciju sa državnim činovnicima.

U narednih nekoliko meseci, posle potrebnih priprema, kako je najavio potpredsednik Dinkić, napraviće se temelj za regulatornu reformu – referentna elektronska baza podataka, jer Srbija nažalost još nema javni registar važećih zakona i podzakonskih akata.

Za sada, nadležni se oslanjaju na procene da će imati posla sa oko 15.000 važećih propisa, od kojih neki datiraju još iz administrativnog i privrednog sistema prošlog veka – prve poratne Jugoslavije i za početak procenjuju da bi na kraju trećina mogla da bude SRP-om „isečena”.

Drugi planirani korak biće napravljen 31. marta sledeće godine, kako bi se u narednih šest meseci, u taj projekat, koji inače finansira i ekspertski podržava Svetska banka, uključili svi zainteresovani, odnosno oni zbog kojih se krenulo u posao – građani, nevladine organizacije, komore i udruženja stranih i domaćih privrednika i investitora, eksperti za pojedine oblasti, koji će sugerisati šta konkretno valja ukloniti i promeniti na papiru, ali i u praksi.

To će biti osnova da se od 1. septembra do kraja 2009. konkretizuju preporuke i ceo proces zaokruži jednom vladinom sednicom, na kojoj će se u jednom danu, jednom odlukom iz pravnog sistema eliminisati svi nepotrebni i prevaziđeni propisi iz njene nadležnosti, a Skupštini biti upućen predlog da na posebnom zasedanju, u objedinjenoj raspravi, van snage stavi ili značajno izmeni „preživele“ zakone ili njihove paragrafe.

Jačanje konkurentnosti i kvaliteta ovdašnjeg poslovnog okruženja za najmanje dvadeset pozicija na svetskim rang-listama, smanjenje administrativnih troškova poslovanja za najmanje 25 odsto do 2011. i ubrzanje i smanjenje administrativnih procedura, ciljevi su ovog projekta koji je javnosti predočio potpredsednik Dinkić. Naravno, svestan da će poduhvat biti kompletan tek kada se spusti sa centralnog na lokalni teren, jer investitori, i oni veliki i oni manji – preduzetnici, najviše posla imaju, najteže se bore i najviše para troše upravo u kontaktu sa lokalnom administracijom i po lokalnim pravilima, pisanim ili nepisanim.

Oni, međutim, podsećaju da nije problem samo u propisima. I da im veće nevolje često zadaje neažurna, svojeglava i samovoljna administracija.

Jedno od rešenja Dinkić vidi u uvođenju pravila – ćutanje znak odobravanja.

– Vreme za izjašnjavanje administracije biće maksimalno skraćeno, a ako se ona ne oglasi u predviđenom roku, automatski će značiti da je aminovala traženo, preciznije – dala pozitivno mišljenje.

Da razlog za pokretanje čitave mašinerije nije samo puko ispunjenje jednog od izbornih obećanja i udovoljavanje subjektivnom osećaju građana i firmi da im propisi i administracija pojedoše i energiju, i vreme, i novac potvrđuju i analize Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma, najreferentnijih u vrednovanju kvaliteta poslovnog okruženja i stepena konkurentnosti država i njihovih ekonomija. Tako je na listi „Duing biznis“ za 2008, Srbija po uslovima za poslovanje na 86. mestu od ukupno 178 zemalja, lošije i od Crne Gore, i Slovačke, i Bugarske, i Rumunije, a prema globalnom indeksu konkurentnosti na 91. poziciji u konkurenciji 131 zemlje.

I na kraju, da ne bude zabune: srp i giljotinu propisa nisu izmislili Srbi koje svet, nažalost, još percipira kao one ratoborne ljude sa brdovitog Balkana. I mnogo miroljubiviji Šveđani i Belgijanci vrlo uspešno i temeljno su giljotinirali regulativu, koja im je zagađivala pravni sistem i otežavala biznis. Ipak, čini se da su najmanje bolećivi prema sopstvenoj šumi propisa, verovatno imajući mnogo razloga za to, bili Meksikanci kod kojih je na giljotini završilo 54 odsto zakona i drugih akata, a 27 odsto pojednostavljeno, ali i Korejci koji su polovinu stavili van snage, a nešto više od petine uprostili i prilagodili savremenim potrebama građana i poslovnog sveta.