Sunakovi konkurenti u niskom startu

Ko je sledeći premijer? Ovo pitanje nameće se u britanskoj javnosti i među vladajućim konzervativcima od kada su opozicioni laburisti osvojili lokalne izbore u Engleskoj. Njihov uspeh podstakao je mišljenja da imaju šanse da uzmu vlast na opštim izborima sledeće godine, ali i pitanje šta će biti sa konzervativcima. Riši Sunak je treći šef vlade i čelnik vladajuće stranke u poslednjih godinu dana, a već se spekuliše o tome ko će biti njegov naslednik. Verovatnoća još jednog nadmetanja za vođstvo u tako kratkom periodu lebdi nad Sunakom, iako je tek nedavno obeležio 200 dana na funkciji. Po Vestminsterskim kuloarima se šuška da visokorangirani konzervativci „oštre koplja” i da se počinju grupisati u frakcijama oko potencijalnih favorita. Iako pojedini poslanici nabeđuju medije da je prerano govoriti o ovoj temi i da takav narativ sada nije dobro došao, u štampi se već pojavljuju imena potencijalnih naslednika i vodiči kroz biografije poslanika koji se već bore za vlast u konzervativnoj stranci.

Neizostavno ime bez kojeg poslednjih godina nije mogao biti sastavljen ovakav spisak je Boris Džonson. Od kada je Sunak nasledio Elizabet Tras, premijerku s najkraćim mandatom u istoriji britanske politike, kolaju priče da Džonson vreba iza ugla čekajući pogodan trenutak da se vrati u Dauning strit. Minula konferencija stranke pokazala je da se mnogi članovi i dalje „mole” da se Džonson vrati. Naime, oni su ga podržali kada je postao premijer, potom su glasali za njegovu naslednicu Elizabet Tras, koja je došla u fotelju nakon što je Džonson pod pritiscima podneo ostavku, a sada pak imaju šefa kojeg nisu želeli. Međutim, većina u stranci kaže da bi Džonsonov povratak bio sulud potez i da treba da se usredsrede na to da Sunak obezbedi pobedu stranci na sledećim izborima i vrati ugled koji je u međunarodnoj zajednici nosila pozicija britanskog premijera.

Zanimljivo je da mediji u svojim „top listama” u samom vrhu ne imenuju ni Sunaka ni Džonsona, već ministarku za međunarodnu trgovinu – Kemi Bejdnok. Ona je miljenik, tvrde bregzitovske partijske struje, koja je bitna ovih dana u britanskoj politici. Partijski velikan Majkl Gov je među njenim najvećim obožavaocima. Ako ona pak izgubi podršku konzervativne desnice, procena je da će koristi imati Suela Brejverman, ministarka unutrašnjih poslova koja uživa podršku dobrog dela partijskih veterana, takođe tvrdolinijskih pristalica bregzita, ali ne i šire javnosti od kada je prelaze migranata malim čamcima preko Lamanša nazvala „invazijom na našu južnu obalu”. Na listi potencijalnih Sunakovih naslednika koju je objavio „Politiko” nalazi se i Peni Mordant predsednica Donjeg doma koja je bila Sunakov glavni rival u prethodnoj utrci za čelnika stranke. „Politiko” nije zaboravio „keca u rukavu”, bivšeg ministra za bregzit – Dejvida Frosta, iskusnog političara koji se zalaže za smanjenje poreza. Ovaj put upadljiv je i ministar odbrane Ben Volas koji se nije kandidovao na minulim takmičenjima za liderstvo. Volas figurira kao stabilan i pouzdan političar sa zavidnim učinkom, pogotovu nakon odlučnog odgovora na rat u Ukrajini. Nameće se pitanje da li će on hteti i sada da se kandiduje, pogotovo jer se spekuliše da ga više interesuje uskoro upražnjeno mesto generalnog sekretara NATO-a. Vođenje transatlantskog saveza privlačnije je od perspektive čelnika britanske opozicije – ako uzmemo u obzir poraz torijevaca na opštim izborima. Koliko je Volas u javnosti željeni kandidat, toliko je Liz Tras neko koga ne bi voleli opet da vide u partijskom vrhu. Period od 49 dana na čelu kabineta bio je traumatičan i za građane koliko i za ovu premijerku. U tom kontekstu radije bi Džonsonu oprostili afere i vratili ga da vodi stranku. Njen nedavni intervju u kojem tvrdi da nema ambicije da opet zauzme premijersku poziciju donekle je umirila javnost.

Reklo bi se da će, koje god ime bude izvučeno iz šešira, to biti član desničarske bregzitovske struje. Nekada dominantno liberalno krilo vladajućih torijevaca utihnulo je otkako je Dejvid Kameron otišao nakon što je raspisao referendum 2016, kojim je Velika Britanija postala prva članica koja je napustila Evropsku uniju. Posledice tog poteza trajno će uticati na genezu razvoja konzervativne stranke i tokove britanske politike, koji sve jače vuku udesno. Pri ovakvom stanju stvari zadržati Sunaka mogao bi biti najbolji izbor.