Eh, te neuništive žene

U 2021. Matica srpska je izdala zbornik radova pod nazivom „Položaj srpskog jezika u savremenom društvu”, protiv Zakona o rodnoj ravnopravnosti (urednici Dragan Stanić i Sreto Tanasić), a nakon održanog skupa posvećenog istom pitanju (svi su materijali dostupni na sajtu Matice). U zborniku se posebno okrivljuju tri žene: Zorana Mihajlović, Gordana Čomić i Maja Gojković.

Irinej (Bulović), episkop bački, na tom je skupu, potom i u uvodnom tekstu zbornika, izrazio stav da „džender-jezik predstavlja veoma ozbiljnu pretnju braku i porodici”, pa „sledstveno, ugrožava i čitave narode”.

U uskršnjoj poslanici patrijarh je samo ponovio molbu da se obustavi „nasilje nad srpskim jezikom” koje se sprovodi kroz „nametanje rodno osetljivog jezika”. Iza čega, tvrdi, „krije se borba protiv braka i porodice” (na sreću, ovaj deo je izbačen iz teksta poslanice objavljene i distribuirane vernicima po parohijama).

Čini se da zapravo imamo dva patrijarha istovremeno u državi – jedan se oglasio u 2021, a drugi u 2023. o istoj stvari.

Ako rodno osetljiv jezik uništava brak i porodicu, onda bi to značilo da je u jezicima u kojima je rodno osetljiv jezik već odavno delatan rezultiralo razorenim porodicama (na primer u nemačkom jeziku). Ili obratno, u jezicima u kojima ne postoji kategorija roda, pa onda i nema rodno osetljivog jezika na način kako je to u srpskom jeziku (na primer, u mađarskom), izostaje „pretnja braku” i svi su brakovi stabilni i porodice neuzdrmane. Naravno da se to nije desilo!

Rodno osetljiv jezik, s jedne strane, odražava društveni status žene, onako kako ga je patrijarhalni konstrukt nametnuo kao jedinu istinu. Sada taj konstrukt pokušavamo da promenimo dekonstrukcijom, novom upotrebom jezika, kojom se afirmišu vrednosti te brojnije polovine društva (ne samo kod nas). Proces je dug, i traži mnogo novog znanja o tome šta se novom jezičkom upotrebnom može promeniti. Nažalost, jezička kultura (tu se svi slažemo) mogla bi biti delotvornija u ovom vremenu neznanja, nasilja i loših teorijskih postavki (kakve lansira kao jedinu istinu Odbor za standardizaciju srpskog jezika).

U patrijarhalnoj kulturi su žene potrošna roba, a ne vrednost koja podstiče na kreativnost. Zapravo je rodno osetljiv jezik okrenut jezičkoj kreativnosti jer se daje velika sloboda za iznalaženje forme jezika za (pozitivnu) nameru govornika. Nije reč samo o govoru (jeziku) muškarca i žene nego i žene o ženi (tako, na primer, izjava bivše ministarske u Vladi Srbije da je Tanja Miščević „klimoglava službenica” jeste kreativan izraz, ali je jednako rodno neosetljiv, jer je namera bila da se ponizi osoba o kojoj je reč). Namera je ono što prethodi izrazu. A onda, i kada neko ko ima moć kaže (u lošoj nameri) da „džender-jezik predstavlja veoma ozbiljnu pretnju braku i porodici”, jezik se sam odbrani! Jer, „jeziku je svejedno” (kako čitamo u naslovu jedne dobronamerne knjige).

Ne znam zašto nakon dve godine od izjave episkopa, i nakon izjave patrijarha za Uskrs, ova tema izaziva toliki odjek kroz medije, stanovište koje je nepromenljivo u SPC? Zašto se u vreme kada država priznaje nezavisnost Kosova, kada inflacija raste u visine, opet žene „kažnjavaju” tako što se uvode na scenu, uz odricanja da mogu biti vidljive u jeziku. Eh, te neuništive žene!

Ostaje pitanje: zašto monasi (mono – jedan, sam), u ime očuvanja velike tajne braka, nisu u mladosti odlučili da budu u ulozi „suprug” (staroslovenski: su-prong – upregnut u isti jaram) i tako dokažu zalaganje za vrednosti braka – u mukama jarma.

* profesorka emeritus Univerziteta u Novom Sadu