Samoća kao cena slobode

Užasno smo zatrovano pleme. Sve što je bilo intelektualno posečeno je, sve što je bilo nezavisno ukinuto je. Ostaje nam nivo propovedanja, što je strašno, reči su glumice Sonje Savić (Čačak, 15. septembra 1961. – Beograd, 23. septembra 2008), jedne od zvezda jugoslovenskog glumišta osamdesetih godina prošlog veka, koje će se čuti i u predstavi „Ko igra Sonju Savić” u režiji Andraša Urbana. Premijera je večeras od 20 sati u Kulturnom centru Čačak. Dve večeri kasnije u istom terminu biće izvedena i beogradska premijera u Bitef teatru. Reditelj Andraš Urban potpisuje i koncept, i scenografiju. Dramaturgiju je radila Vedrana Božinović, kostime Selena Orb, muziku Irena Popović Dragović.

Producent je Gradsko pozorište Čačak u saradnji sa Bitef teatrom. Predstava je deo projekta „Čačanska rodna” kako glasi slogan grada Čačka, koji je proglašen Nacionalnom prestonicom kulture 2023. godine, koji će biti predstavljen kroz četiri celine: „Na Slobodi”, „Na Moravi”, „Na raskršću”, „Na kaldrmi”. Predstava „Ko igra Sonju Savić” deo je programa „Na kaldrmi”.

„Cela jedna generacija završila je kod Vukovara sa bombom pod trbuhom. Bilo je to samoubistvo jedne mladosti”, replika je koja se proteklih dana mogla čuti na probama predstave „Ko igra Sonju Savić”. Kako je ovo delo nastajalo, Andraš Urban objašnjava za „Politiku”:

– Ideja da radimo predstavu o Sonji Savić začeta je još pre pandemije, a potekla je od pozorišta u Čačku. Oni su me zamolili da razmislim o realizaciji predstave o Sonji Savić, jer su želeli da imaju scensku priču o njoj, budući da je potekla u tom miljeu. Da napravim svoju autorsku predstavu koja će iz umetničkog ugla osvetlili ličnost ove talentovane glumice. Delovalo mi je vrlo simpatično, izazovno da se posvetim tom radu i prihvatio sam poziv. Tokom proteklog perioda bavili smo se dokumentarnom građom, gledali filmove Sonje Savić, istraživali njene priče o pozorištu. Iščitavali njene intervjue, smele izjave koje ne gube na aktuelnosti, preslušavali razgovore koje je vodila sa ljudima. Ceo tekst predstave zapravo je baziran na njenim izjavama, rečenicama koje su se kasnije pojavljivale, delile na društvenim mrežama i koje i danas imaju jačinu.

Prema Sonji Savić se odnosimo kao prema nekome, kako kaže Andraš Urban, ko je imao ogroman talenat. Heroini koja je imala osoben, uzvišen odnos prema umetnosti. Svi postajemo nešto drugo vremenom, prihvatamo neke stvari koje smo u nekom trenutku odbijali. Sonja Savić je oličenje svoga vremena, umetničkog dara koji je neponovljiv.

U predstavi „Ko igra Sonju Savić” igraju: Nikola Voštinić, Bratislav Janković, Borjanka Ljumović, Ivana Terzić.

Sonja Savić u ranom detinjstvu iskazala je glumački dar, a debitovala je u filmu „Leptirov oblak” 1977. godine. Diplomirala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Minje Dedića, zajedno sa Branimirom Brstinom, Svetislavom Goncićem, Suzanom Petričević, Oliverom Ježinom, Zoranom Cvijanovićem… i jako rano stekla status zvezde domaće kinematografije, zahvaljujući ulogama u filmovima: „Živeti kao sav normalan svet”, „Una”, „Šećerna vodica”, „Davitelj protiv davitelja”, „Balkanski šijun”, „Čavka”… Smatrana je večitom buntovnicom, ikonom svoje generacije i simbolom tihe pobune.

„Izgleda da je samoća cena moje slobode. Bez ideala, bez vrednosti i uverenja, života nema. Neuroza je uzrok nemoći da budemo plemeniti u sredini u kojoj živimo. Biće tako dok ne nađemo jezik i način ophođenja, dok ne razrešimo bolest, sami sebe izlečimo, dok ne pronađemo sopstveni sistem da komuniciramo sa ljudima. To je moje osećanje stvarnosti. Tako se rađaju načini ponašanja. Zato volim rokenrol. S hiljadu ljudi biti intiman javno”, reči su Sonje Savić, koje i danas mnogi citiraju.

Kada je pozorišna scena u pitanju Sonja Savić igrala je samo u Beogradskom dramskom pozorištu i to u predstavi „Zločin i kazna”. Bila je suosnivač nezavisne scene Pivara „Nova osećajnost” i „Pogon” Doma omladine… Njena 30 godina duga karijera ostavila je značajan trag u jugoslovenskoj kulturi i kinematografiji. Za svoju glumu dobila je najveća umetnička priznanja. Preminula je 2008. godine u Beogradu, a sahranjena u selu Donja Gorevnica.

S kraja 2011 godine, obeleženo je pola veka od njenog rođenja, u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, tim povodom predstavljena je biografija „Sonja Savić – otvorena stanica”. Sonjina majka poklonila je njenu imovinu Galeriji „Nadežda Petrović” u Čačku sa željom da pomogne mladim umetnicima. Godinu dana kasnije završen je dokumentarni film „Sonja”, koji je režirala Dragana Kanjevac, da bi 2013. godine bio održan multimedijalni događaj „Samo svoja: Sonja Savić”. Rade Šerbedžija govorio je da je Sonja Savić jedna od najdivnijih glumica na svetu i da je u potpunosti bila posvećena svojim filmovima koje je volela više od svega.