Za sve je kriv Sibir

Svedoci smo jednogodišnjeg rata u Ukrajini s nesagledivim posledicama i neizvesnim krajem. Ništa se, međutim, ne bi dogodilo i rata uopšte ne bi bilo da je ispoštovan Minski sporazum, koji je po gospođi Merkel bio samo farsa – da Ukrajina dobije na vremenu i da se dobro pripremi i naoruža za ono što je Ujka Sem već zamislio.

Za ceo svet bila bi dovoljna tri uslova iz sporazuma: demilitarizacija i da se vojni efektivi uklone sa ruskih granica, upotreba ruskog jezika za samo osam miliona Rusa i izvesna autonomija za ruski narod u okviru Ukrajine.

To nije prihvaćeno, a već je potpisano. A da je urađeno drugačije, ne bi bilo 120.000 žrtava ukrajinskih vojnika, kao i nekoliko desetina hiljada ruskih.

Istorijski gledano, opsesija Rusijom i Sibirom traje još od Bizmarkovog vremena, pa preko Napoleona i Hitlera, sve do Olbrajtove i Bžežinskog.

Gospođa Olbrajt je čak, namerno ili slučajno, izrekla jednu opservaciju – da ne može jedna zemlja sa dva odsto svetskog stanovništva da uživa polovinu svetskog (rudnog) bogatstva. Na to je Putin, kažu, odgovorio: Vi dođite da uzmete sve što je vaše, a mi ćemo vas srdačno dočekati na našim granicama.

Očito je da detanta nema na vidiku, a neuralgične tačke su sve prisutnije na našoj planeti. Što bi naš narod rekao: „Neka nam je svima bog u pomoć.”

Mišo Stojanović,
Užice