Južnoamerički gospodar trava

Najveći glodar na svetu – kapibara živi u šumama Centralne i Južne Amerike, na teritoriji koja se prostire od juga Meksika do Urugvaja i severa Argentine. Ime ovog rođaka zamoraca i činčila izvedeno je iz jezika gvarani, kojim su govorili starosedeoci Južne Amerike, što prevedeno znači gospodar trava. Naučno ime kapibare, Hydrochoerus hydrochaeris, međutim, nije tako poetično. Prevedeno sa grčkog, znači „vodeno svinjče”.

Ovaj veliki glodar prekriven gustom dlakom, koji dostiže težinu od sedamdesetak kilograma i dužinu od metar i trideset santimetara, najviše vremena provodi u vodi ili blizu nje. Odličan je plivač, u čemu mu pomažu i plovne kožice na nogama. Kada se nađe u opasnosti, u kasu se sjuri ka najbližoj reci ili bari i zagnjuri se pod vodu. Bez vazduha može da izdrži i po pet minuta. U vodi traži spas i od velikih vrućina: rashlađuje se tako što legne u plićak a samo mu njuška, oči i uši vire iznad površine. Nekada, čak, tako i spava.

Kapibara je biljojed. Hrani se travom, voćem, korom drveća i vodenim rastinjem. Kao i drugim glodarima, i ovom kolosu zubi neprestano rastu jer se troše od stalnog žvakanja: kapibara svakodnevno pojede i po tri i po kilograma trave. Da bi lakše svario hranu, jede sopstveni izmet bogat bakterijama koje razlažu celulozu iz trave. Pored toga, njegov sistem za varenje sličan je onom koji imaju preživari. Kapibare su aktivne uglavnom u ranim jutarnjim satima i u sumrak, dok one koje žive u blizini ljudi u potragu za hranom najčešće odlaze tokom noći.

Najveći glodari na svetu ne vole samoću. Žive u grupama koje čini do dvadesetak životinja, mada ih se u vreme suše, kada hrane ima manje, okupi i po stotinak. Grupu predvodi dominantni mužjak. Kapibare su pravi „brbljivci”: kada se okupe, šuma odjekuje od njihovih zvižduka, kliktanja, groktanja i skičanja. Ako se u blizini nađe jaguar, anakonda, orao, kajman ili neki drugi grabljivac, onaj ko ih prvi primeti upozoriće na opasnost ostale članove grupe glasom sličnim lavežu.

Ovi veliki glodari pare se u vodi. Polno sazrevaju kad navrše dve godine. Sezona parenja zavisi od teritorije na kojoj žive: kapibare se u Brazilu pare jednom godišnje, a u Venecueli i Kolumbiji tokom cele godine. Pet meseci posle parenja na svet dolaze mladunci – od dvoje do osam u jednom leglu. Mladi brzo jačaju: već posle nedelju dana, iako ih majka još doji, počinju da pasu travu. Mladunci sisaju oko šesnaest nedelja, a doje ih sve ženke iz grupe koje imaju mleka.

Životni vek jedinki koje žive u divljini obično nije duži od četiri godine, dok u zarobljeništvu mogu da žive i trostruko duže. Ratari ih ubijaju jer im nanose štetu uništavajući polja šećerne trske, useve i voćnjake. Zanimljivo je da se kapibare gaje i na stočnim farmama: njihovo meso, koje ima ukus sličan svinjetini, posebno je popularno u vreme posta, pošto je Vatikan, još u 18. veku, kapibare proglasio ribama.