Rusija je izgleda, sve  vojne efektive prebacila na front u Ukrajini a granicu prema toj zemlji ostavila potpuno nezaštićenu. Zvuči neverovatno ali to se da zaključiti iz poslednjeg upada neprijateljskih jedinica u region Belgoroda, gde su snage pod kontrolom Kijeva ušle duboko u teritoriju Rusije. To nije bila diverzantska grupa već ozbiljna borbena grupa, sa tenkovima i oklopnim transporterima. Tom prilikom je uništeno nekoliko ruskih vojnih skladišta, oboren je najmanje jedan helikopter i tom prilikom je poslata ozbiljna politička poruka.

Naime, među ukrajinskim snagama koje su prešle granicu nalaze se i dve jedinice sa etničkim Rusima. To su takozvani Ruski dobrovoljački korpus i Legija slobodne Rusije. Oni su pozvali na proglašenje Belgorodske narodne republike.

Ruski neonacisti protiv Putina

Ti Rusi su dobro poznati u Moskvi, jer radi se o neonacistima i ekstremistima koji su bežeći od zakona, pobegli iz Rusije. Većini njih je zabranjen ulazak u zemlje EU ali Ukrajina ih je sačekala raširenih ruku. Oni služe za propagandne svrhe, da svet vidi da nisu svi Rusi za Putina.   

Zvanična Moskva je odmah porekla osnivanje navodne republike i pozvala stanovništvo Belgoroda da ostane mirno. Naime, prisustvo diverzanata je izazvalo paniku među civilnim stanovništvom koje je na društvenim mrežama moglo da vidi svoje sunarodnike, koji se bore u sastavu ukrajinske vojske, kako sa zarobljenim oklopnim transporterima najavljuju dolazak u Belgorod. U samom gradu se čulo nekoliko eksplozija od kojih je jedna zabeležena nadomak zgrade regionalnog centra državne bezbednosti, koji je najverovatnije pogođen bombom koju je doneo dron.

Lokalne vlasti su zbog toga pokrenule akciju „edelvajs”, koja je uključila sve civilne, policijske i vojne snage. Ona podrazumeva uspostavljanje kontrole nad vitalnim objektima i institucijama, kontrolu nad radio i telefonskim komunikacijama pa čak i zaplenu civilne imovine.

Ono što je ruska javnost na društvenim mrežama zamerila bezbednosnim službama svoje zemlje, jeste nespremnost na vanredne situacije, pogotovo duž granice gde se vodi rat. Kako je moguće da granica ostane potpuno nebranjena, pogotovo što su ukrajinske snage u više navrata upadale na teritoriju Rusije, u brjanskoj i kijevskoj oblasti. Takođe je postavljeno pitanje učinkovitosti izgradnje zaštitnih položaja duž granice, kada nema pripadnika vojske i policije koje će nadgledati desetine kilometara betonskih protiv tenkovskih zapreka.