Proba državne mature samo iz srpskog jezika

Saznanja „Politike” da će uvođenje državne mature umesto u junu naredne godine biti odloženo za 2026. godinu juče su našem listu i zvanično potvrđena. Jedan od razloga su brojne sugestije i primedbe iznete na nedavno završenoj javnoj raspravi o setu obrazovnih zakona, ali i to što su fakulteti poprilično kasnili s donošenjem i objavljivanjem novih pravila upisa uvažavajući rezultate velike mature. Osim toga, kako smo saznali, ni trodnevna proba ovog ispita na nacionalnom nivou neće biti održana tri dana, već će đaci rešavati samo jedan test, i to iz maternjeg srpskog jezika, 31. maja.

Takođe, Ministarstvo prosvete predvidelo je da najvažniji ispit na prelazu između srednjeg u visoko obrazovanje neće prvi polagati sadašnji trećaci, nego učenici koji sada idu u prvi razred gimnazija i srednjih stručnih i umetničkih škola, a biće maturanti – na kraju školske 2025/26. godine. Taj predlog upućen je svim relevantnim institucijama da se izjasne, razjasnio je za „Politiku” Miloš Blagojević, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje.

– Ovo rešenje delom je proisteklo iz nedavno završene javne rasprave o setu obrazovnih zakona u kojoj je bilo dosta sugestija i predloga da se državna matura odloži, a da puna implementacija treba da nastupi kada sve bude potpuno jasno. Oko toga su se usaglasili i radna grupa za izmene i dopune zakona, radna grupa za praćenje procesa uvođenja državne mature, sektor za srednje i sektor za visoko obrazovanje, kao i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV) koji treba da bude nosilac pripreme i realizacije ovog ispita – objašnjava Blagojević.

Ali to nije jedini razlog. Pomeranju uvođenja provere znanja koja treba da zameni prijemne ispite i postane ulaznica za studije doprinelo je i to što su fakulteti dosta kasnili s donošenjem i objavljivanjem novih pravila upisa uvažavajući rezultate velike mature.

– Rok da se visokoškolske ustanove izjasne bio je kraj avgusta prošle godine. Deca treba da znaju sve uslove upisa unapred, a da bi se to desilo fakulteti treba da ih objave. Velika većina jeste donela predloge kako će uvažavati rezultate državne mature za upis, ali sa zakašnjenjem, tek u prethodnih nekoliko meseci. Ima fakulteta koji žele da za dodatnu selekciju uvedu test sklonosti i sposobnosti, ali treba i da objasne šta će proveravati na tom testiranju, i to do sredine avgusta ove godine. Centar za ispite koji će biti zadužen za veliku maturu formiran je u ZVKOV-u, ali je još u procesu kadrovskog i tehničkog opremanja. Informacioni sistem i softver koji treba da podrži ovaj ispit na nacionalnom nivou je spreman, ali želimo da proverimo i testiramo njegovu funkcionalnost i vidimo šta je potrebno nadograditi. Želimo i da dodatno informišemo učenike – ukazuje Blagojević.

Prosvetni vrh treba da propiše i prag prolaznosti za svaki test na državnoj maturi. Očekuje se da će zbirke za pripremu maturanata za polaganje ove provere znanja biti spremne u septembru.

– Veliki deo posla je urađen. Ostalo je da se razreše nedoumice koje zaista iziskuju dodatni krug razgovora s predstavnicima akademske zajednice. Na primer, kako će se upisivati kandidati koji su srednju školu završili pre uvođenja državne mature ili oni koji su položili taj ispit, ali ne žele da iste godine upišu fakultet, već hoće da naprave pauzu pa da konkurišu godinu dana kasnije – predočava Blagojević.

Budući da se odlaže uvođenje državne procenjeno je i da u ovom trenutku nije nužno da se u punom obimu kao verna simulacija realizuje prva proba opšte, stručne i umetničke mature. Ona jeste predviđena školskim kalendarom 31. maja, 1. i 2. juna, ali će to vrlo brzo biti promenjeno. Održaće se samo prvi deo probnog maturskog testa na republičkom nivou, dakle samo iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i to u sredu, poslednjeg dana ovog meseca. Probni test iz srpskog jezika i književnosti obuhvata gradivo prva tri razreda i rešavaće ga generacija od oko 50.000 učenika koji su sada treća godina gimnazija i četvorogodišnjih smerova srednjih stručnih i umetničkih škola. Na tom ispitu đaci će biti raspoređeni u učionicama po azbučnom redu. U svakoj učionici biće do 15 učenika, a dežuraće dva profesora. Vreme predviđeno za rešavanje zadataka je tri sata.

– Samo taj jedan deo maturskog ispita ćemo testirati kako smo zamislili, u punom kapacitetu, počev od štampanja, pakovanja u sigurnosne kese, distribucije na državnom nivou, skeniranja u 17 centara, softverskog pregledanja, a nakon toga čak i mogućnosti elektronskog podnošenja žalbi na eventualne greške u pregledanju ispitnog materijala. Namera je da se normira proces, da vidimo koliko će vremena biti potrebno da se u skening centrima obrade testovi, koliko u proseku za elektronsko pregledanje zadataka. Zadatke zatvorenog tipa, s ponuđenim odgovorima, pregledaće softver, a one u kojima treba dopisati odgovor ili navesti postupak a ne samo rešenje pregledaće profesori, ali takođe onlajn. Istovremeno na sistem treba da se uloguje nešto manje od 2.000 pregledača. Kasnije, kad budu rezultati i oko 50.000 đaka koji će želeti da pogledaju kako su uradili i prođu kroz proceduru podnošenja prigovora onlajn na sajtu koji treba da postane zvanični administrativni portal, a trenutno ga zovemo – moja matura, i njegova priprema je u završnoj fazi. Ako na probi bude nekih poteškoća, videćemo šta treba da ispravimo, izvući ćemo pouke za dalje unapređivanje sistema, i to je suština ove probe – ističe Blagojević.