Ručni rad kao vid terapije

Ivana Flegar je na svom razvojnom putu oslobodila sopstveni kreativni potencijal, i upravo ovaj grafički list afirmiše sposobnost komponovanja, koliko i autorski odnos prema matrici. U svom istraživačkom postupku ona je sa jednim posebnim senzibilitetom i svedenošću grafičkog medija tretirala površinu vode, potvrđujući dostignutu stvaralačku zrelost i ubedljiv autorski znak, piše između ostalog u obrazloženju žirija za nagradu „Veliki pečat” Grafičkog kolektiva, koji je preksinoć za 2023. godinu dodeljen Ivani Flegar (Beograd, 1981), za rad „Beyond the sea”, u tehnici linoreza.

Ova umetnica na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu diplomirala je 2005, magistrirala 2009. i doktorirala 2021. Od 2012. radi kao umetnički saradnik na FPU, član je ULUS-a i ULUPUDS-a. Imala je 12 samostalnih izložbi, a učestvovala je na više od 100 kolektivnih izložbi u inostranstvu i na više od 100 kolektivnih u Srbiji. Dobitnica je 11 nagrada i autorka je dve monografije: „Kolagrafija. Eksperimenti u grafici” i „Papirni novac; izrada i falsifikovanje”. Pored ručne grafike, najviše se bavi dizajnom knjiga i štampanog materijala.

Govoreći za naš list o značaju koji ova nagrada ima za nju, ona kaže:

– Ovo je jedna od najprestižnijih nagrada za grafiku u Srbiji, tako da je velika čast dobiti je. Koliko god umetnici stvarali zbog svog unutrašnjeg mira, iz lične potrebe za komunikacijom ili iz nekog drugog razloga, uvek znači kada dođe do afirmacije. A kada je vaš rad prihvaćen i priznat od strane kolega tj. stručnog žirija ovakvog kalibra, to je izuzetan podsticaj za dalje istraživanje u grafici.

Posebnu važnost za svakog ko se bavi grafikom ima i sam Grafički kolektiv. Koliko umetnicima znači to što je sačuvana njegova tradicija, što je dobio nov prostor gde oni mogu da izlažu i okupljaju se?

– Grafički kolektiv je, od studentskih dana, grafičarima bio drugi dom. Naši profesori su to usadili u mlađe generacije. Pričali su o „zlatnom dobu” kada se moglo živeti od umetnosti i kako je tada izgledalo biti deo Grafičkog kolektiva. Kao i u svim oblastima života, neke druge vrednosti ili bolje reći nevrednosti su sada prevladale. Ljudi u Grafičkom kolektivu su se zaista namučili da bi dobio novu adresu i drago mi je da je uspeo da se izbori za svoj novi dom. Veći je, svetliji i, čini mi se, prikladniji galerijskim uslovima. Mada, moram priznati, žao mi je što je izmešten sa pređašnje adrese. Sada je na toj lokaciji otvorena prodavnica sladoleda gde nikad nisam sela – priča naša sagovornica i dodaje detalje o vremenu nastanka nagrađenog rada i svojoj inspiraciji:

– Za mene, sama tema, kao ni nazivi radova nikada nisu bili preterano bitni. Važan je sam rad u materijalu. Najviše volim taj tehnički (zanatski) deo grafike čija repetativna priroda (rezanje, graviranje itd.) dovodi do gotovo meditativnog osećaja smirenosti i očišćenja. Za mene je ručni rad uvek bio vid terapije koji me smiruje. Rad „Beyond the sea” je deo ciklusa koji je nastao posle kovid zaključavanja, kada smo svi osećali potrebu za širinom i slobodom. Otuda beskonačne vodene površine koje me opčinjavaju. Voda je za mene uvek bila simbol slobode i lakoće u kretanju.

A na naše pitanje o budućim planovima, odgovara:

– Šta je život? Ono što se događa dok imate druge planove. Jedini plan je da stvaram, pošto je to deo moje ličnosti. Stvari se događaju ako iskreno i posvećeno radite. Vaše je samo da iskoristite priliku onda kada vam se ukaže.