Priča o čoveku „jučerašnjeg sveta"

Pripadam prošlosti. Vreme u kome živim nije moje. Nisam tu rođen. Ono nije bilo tu kad sam se ja rodio. Nije bilo tu kad sam začet. Nisu me tome učili, kaže junak romana „Tvoj Tolak” dok opisuje novo vreme koje mu je „iščašilo kukove”, preobražavalo se pred njegovim očima, prenemagalo se kao da je pijano, stvorilo se tu sa blistavim ponudama za koje on nije bio ni najmanje zainteresovan...

„Uplesalo je u naše živote i ponudilo nam se, donelo je stvari koje nikada nisam tražio... Uopšte mi nisu bile potrebne”, nastavlja Tolak, čovek „jučerašnjeg sveta”, kome je norveški pisac Ture Renberg udahnuo takvu autentičnost da je od trenutka kad se knjiga pojavila, postala jedna od najpriznatijih i najprodavanijih u Norveškoj. Sada je objavljena i kod nas u izdanju kuće „Albatros plus” u prevodu Bojane Maksimović.

U ovom kratkom romanu koji se čita kao napeti triler i ujedno ljubavna priča, Ture Renberg je odslikao portret čoveka koji tvrdoglavo i nepokolebljivo korača kroz život odbijajući da se povinuje zakonima promene koje nameće novo doba. Kad je na radiju čuo da svi gradovi u Norveškoj treba da postanu „pametni”, odnosno da će im svima biti bajno zahvaljujući prednostima koje će im doneti digitalizacija, iščupao je utikač iz zida i razbio ga u paramparčad. Kad je na televiziji gledao „nekog mamlaza” koji je pričao o svojim osećanjima, zafrljačio je i televizor.

Obožava svoju ženu, ali je ona „nestala”. Ima loš odnos sa kćerkom, priznaje da ona ne može da ga smisli, da su poput dva kamena koja lete jedan ka drugom i nijedan ne popušta: „To što radi je toliko pogrešno da nemam reči. Jednom sam pročitao neki njen članak. Kupio sam novine u kojima je izašao, stavio naočare i počeo da čitam. Koristila je reči koje nikad nije čula kod kuće. Izražavala se ko stranac. Osula je paljbu po prošlosti, po nama muškarcima, po jadnim majkama današnje omladine. Osula je paljbu po svima nama, okomila se na nas ko pomahnitali lešinar i koristila reči za koje nikad ne bih pomislio da bi ih mogao izustiti neko moj.”    

Ni o unucima, koji mu kažu da je staromodan i zatucan, ne misli mnogo bolje: „Sede tamo i blenu praznih očiju. Ta generacija neće daleko dogurati. U rukama im je telefon. Ruke mrtve. Mrtve noge. Mrtva tela. Tutni im nož u ruke, neće znati kako da ga okrenu...”

Tolak živi tako što se, ubeđen je, oslanja na vlastite oči i razum. Drži se podalje od sveštenika i citira svog oca koji mu je govorio: „Takvi ti samo pričaju bajke ne bi li prigrabili moć. Muslimani, katolici, Jevreji, protestanti, drži se ti podalje od čitave te bande vernika, Tolače. Oni su zaslužni za vekove obmane i korupcije. Katolici su ti najgori prokletnici...”

Ture Renberg (1972) daje odličnu analizu čoveka koji bije svoju uzaludnu bitku sa novim, neprepoznatljivim svetom, i koji se, možda upravo zbog te neprilagodljivosti, pretvara u ubicu... Ovaj pisac, muzičar i književni kritičar ima u Norveškoj status jednog od najznačajnijih i najomiljenijih savremenih autora. Debitovao je 1995. godine zbirkom kratkih priča „Uspavani čuperak” za koju je dobio nagradu „Tarjej Vesos” za debitantsko delo. Najpoznatiji je po seriji romana o Jarleu Klepu, među kojima je i roman „Čovek koji je voleo Ingvea”, koji je uvršten u klasike novije norveške književnosti. Po tom romanu je snimljen i istoimeni kultni film, a preveden je i na srpski jezik 2020. godine. Renberg je dobitnik više od deset uglednih književnih nagrada, među kojima je i nagrada koju dodeljuje Udruženje norveških knjižara koju je dobio upravo za roman „Tvoj Tolak”.