Kurti bi da ukine Srpsku listu

Pucanje na ljude samo zato što su Srbi, preregistracija vozila, nezakonita eksproprijacija zemlje, izbor Albanaca za predsednike opština, sa srpskom većinom, sa nešto više od tri odsto podrške krunski su dokaz ozbiljnih pritisaka koje poslednjih mesec dana sprovode privremene prištinske institucije. Albin Kurti i njegovi politički savetnici iz Berlina smislili su još jednu opstrukciju koja bi mogla da dovede do ozbiljnih sukoba, a to je najava da bi Srpska lista, za koju glasa više od 90 odsto Srba, mogla da bude zabranjena na Kosmetu. A sama Srpska lista dala je Kurtiju rok do 1. juna da prekine sa šikaniranjem i  maltretiranjem građana srpske nacionalnosti.

„Ako ovakve aktivnosti ne prestanu do 1. juna, bićemo prinuđeni da pravo na ostanak na ovim prostorima branimo svim mogućim sredstvima. Ima sasvim dovoljno vremena da predstavnici Kvinte i međunarodne zajednice utiču na Prištinu da prestane sa ovim maltretiranjem i da promeni način ponašanja prema srpskom narodu”, kaže Igor Simić.

Da je bezbednosna situacija na KiM dostigla tačku pucanja najavio je pre nekoliko dana i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je izrazio zabrinutost zbog dešavanja na Kosovu i Metohiji. „Veoma sam zabrinut jer nikada ne znate koja će nova provokacija iz Prištine da dođe. Ali jedno znam, šta god Priština uradila i šta god im oni rekli tobož, uvek će na kraju Srbija da bude kriva, jer je Priština njihovo čedo koje su napravili”, istakao je Vučić.

Da ima mnogo razloga za zabrinutost svedoči i činjenica da albanski analitičari na KiM, bliski vladajućem Samoopredeljenju, ali i nekim zapadnim ambasadama, smatraju da institucije u Prištini treba da ispitaju delovanje SL, jer, kako kažu, svojim stavovima ugrožava ustavni poredak. Ukoliko se to konstatuje od strane pravosudnih organa, kažu, treba pokrenuti postupak njenog brisanja iz registra stranaka.

Najavu zvaničnika Srpske liste da neće birati sredstva otpora, u slučaju da nove lokalne strukture sastavljene od Albanaca u severnim opštinama, izabrane na nelegitimnim izborima 23. aprila, dobiju mandate, analitičari koje citira prištinski portal „Koha ditore” vide kao ugrožavanje ustavnog poretka. Tako profesor političkih nauka Dritero Arifi sugeriše pokretanje istrage od strane tužilaštva, kao i da treba razmotriti i mogućnost brisanja SL kao partije. „Da bi jedna parlamentarna politička partija izašla sa tom izjavom, da je ’počela okupacija jednog dela zemlje’, mislim da je to direktna pretnja ustavnom poretku i mislim da bi pravosudni organi trebalo da preuzmu tu pretnju vrlo ozbiljno. Zato treba analizirati SL da li ga treba odjaviti od strane Centralne izborne komisije, jer to zaista ide preko svake granice”, tvrdi Arifi.

Poruke koje se sve češće čuju iz Prištine, da SL treba ukinuti nesumnjivo predstavljaju najavu nastavka kampanje usmerene protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, smatra Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost. Za „Politiku” kaže da je Srpska lista godinama kost u grlu albanskih političkih struktura i njihovih zapadnih mentora, jer upravo ona predstavlja jedno od najvažnijih sredstava u borbi za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji.

„Objedinjujući i artikulišući interese srpskog naroda, ta politička grupacija postala je sinonim za očuvanje jedinstva srpskog naroda na Kosmetu. Odnosno, SL je prerastao u nešto više od obične političke partije. Transformisao se u svojevrstan srpski opštenarodni pokret za odbranu i opstanak na Kosmetu. Upravo SL ima nepodeljenu podršku, skoro jednodušnu, Srba na Kosmetu. Isto tako, ima razgranatu mrežu članstva i lokalnih odbora, koji mu daju mogućnost brzog i efikasnog organizovanja i delovanja. A kada na to dodamo i njegovu beskompromisnost u borbi za očuvanje srpskih nacionalnih interesa, nepopustljivost prema uticajima i interesima iz Prištine ili nekih zapadnih centara moći, stvar nam postaje potpuno jasna. SL uz SPC predstavlja jedan od temeljnih stubova u borbi za opstanak srpskog naroda i očuvanje južne srpske pokrajine”, navodi Graovac.

I upravo zato te poruke albanskih analitičara iz Prištine da SL treba ukinuti, moramo shvatiti ne samo kao pretnju, već najavu pravca daljeg delovanja predstavnika privremenih prištinskih institucija. „Kurti i njegovi saradnici godinama u pokušavaju da kriminalizuju tu srpsku političku organizaciju. Lepe joj etiketu terorističke organizacije, povezuju je sa ruskim ’Vagnerom’, pripremajući na taj način i domaću i stranu javnost na konačan obračun. Uzmemo li u obzir da je Kurtijeva strategija potpuno jasna i da se svodi na slamanje, pokoravanje i proterivanje kosmetskih Srba, nema sumnje da će protiv Srpske liste upotrebiti sva sredstva. Uništavanje najmoćnije srpske političke organizacije u južnoj pokrajini za njega je preduslov ostvarenja tih primarnih ciljeva”, ističe Graovac.

Sve što neke zemlje Kvinte rade poslednjih mesec dana jeste želja da sakriju da je dijalog dve strane klinički mrtav, jer Vašingtonu, Berlinu, Londonu i Briselu ne pada na pamet da sankcionišu Prištinu, jer odbija da sprovede prvi potez na koji se obavezala pre više od deset godina, a to je formiranje Zajednice srpskih opština.

Nemanja Starović, državni sekretar u Ministarstvu odbrane, kaže da se boji da je integritet čitavog pregovaračkog procesa ponovo doveden u pitanje. Navodi da ako se pogleda Ohridski sporazum, sada je prvi put mapa pregovaračkog pristupa dovedena do toga da ZSO mora biti sastavni deo implementacije okvirnog političkog sporazuma. „Princip je sledeći, da obe strane sprovode svoje obaveze, korak po korak. Pritom su se svi saglasili oko toga, uključujući i međunarodne predstavnike, da prvi korak mora povući prištinska strana, radi se o formiranju Zajednice srpskih opština. Vidimo da se na tom prvom koraku krše svi principi koji su negde uspostavljeni”, navodi Starović.

Dodaje da Priština ne samo što nije kažnjena nego biva nagrađena, bilo da je reč o viznoj liberalizaciji, bilo o početku procesa prijema u Savet Evrope. „Bojim se da će upravo na toj stepenici čitav proces pasti. Sve to govori o jednom neravnopravnom odnosu prema dvema stranama koje su uključene u ovaj proces. To nije ništa novo i tome smo izloženi dugi niz godina”, zaključio je Nemanja Starović.

A Srđan Graovac, pak, kaže, da je pritisak Zapada na Kurtija sve veći, kako bi se ZSO konačno formirala. Pošto on to nikako ne želi da sprovede u delo, a briselski dijalog ne može da izbegne kako se ne bi zamerio svojim zapadnim mentorima, ostaje mu jedino da izazivanjem sukoba pokuša svake pregovore da baci u drugi plan. „Zato bi direktan napad na SL mogao biti upravo deo te njegove izlazne strategije iz briselskog dijaloga. Kurtijevo dosadašnje ponašanje nesumnjivo nam govori da je njegov napad na Srpsku listu sasvim izvestan i da će zavisiti isključivo od toga kakav će stav povodom tog pitanja zauzeti Zapad, na prvom mestu SAD. Ukoliko mu pruže bar prećutnu podršku, nema sumnje da će se Kurti upustiti u jednu takvu akciju”, zaključuje Srđan Graovac.

Les: Dijalog u ćorsokaku

Saradnik centra za geopolitiku pri univerzitetu Kembridž Timoti Les kaže da nedostatak bilo kakvog dogovora u poslednjoj rundi dijaloga Beograda i Prištine vidi kao dodatni dokaz da je dijalog već u ćorsokaku, kao i da nikada nije zaista ni počeo. „Moguće je da će dve strane postići napredak u relativno nekontroverznijim pitanjima kao što su nestale osobe. Međutim, u ovom trenutku ne vidim realne šanse za napredak u ključnim elementima sporazuma – autonomiji kosovskih Srba i defakto priznanju nezavisnosti Kosova od strane Srbije”, rekao je Les.

Dodaje da ni Beograd ni Priština nisu zainteresovani za postizanje sporazuma zasnovanog na staroj ideji da Kosmet daje autonomiju Srbima i da Srbija kasnije prizna Kosovo. Navodi da se u Prištini još tome nadaju, da će postići punu nezavisnost, odnosno članstvo u UN, EU i NATO, na način koji joj omogućava da izbegne davanje autonomije Srbima, ako je potrebno, zaobilazeći Srbiju i apelujući direktno na Zapad. Kao odgovor na to, kaže Les, EU je rešila da oživi plan koji je bio na stolu prošle decenije i koji je ranije bio uzaludan.

„EU tada nije uspela da promeni jednačinu na bilo koji smislen način uvođenjem novih šargarepa ili štapa. Predložena nagrada – članstvo u EU praktično je mrtvo slovo na papiru, a nejasna perspektiva članstva ne opravdava veliki ustupak u kratkom roku za bilo koju stranu. U slučaju Kosova, evropski lideri su imali dve šargarepe, liberalizaciju viznog režima i članstvo u Savetu Evrope, koje su unapred ponudili, što znači da ovi podsticaji više nemaju efekta”, kaže Les.