Kolač opasan po zube

Negde između ćeten-alve, krompir šećera, svilenih bombona, kokusa, orasnica, šećerne vune, pa gumenih i tvrdih bombona, liciderskih srca i crvenih, ušećerenih jabuka petrovača, na svakom vašaru, potpuno skrajnuta i zanemarena stoji naslagana zlatnožuta, bezoblična masa. To je neobična poslastica kretoš.

U nekim delovima Vojvodine zovu ga i vrstom ratluka ili stvrdnutim karamelom s orasima (jeftinija varijanta je sa susamom). Nekada se kupovao deci na vašarima o seoskim slavama ili se nedeljom pravio od malo meda i uprženog šećera, bez kapi vode s malo sode bikarbone, zavisno od recepta. Pun je mehurića i krcka pod zubima, ali se za njih i lepi pa je opasan po plombe i klimave zube. Iako naoko krajnje jednostavan, i tu ima varijacija.

 „To je recept koji sam najteže naučio. Zapravo nije komplikovan, ali se mora steći osećaj i za meru i za trenutak, kad šta treba ubaciti. U kolač se stavlja šećer, ledeni kvasac, pa se kuva. Ja, recimo dodajem i sirćeta ili limuntusa, pa belanjak i malo meda. Dobijena smesa u početku je tamnobraon boje, dok se ne izlije, a onda počne da raste i masa se utrostruči. Može se staviti i u mleko, pa je onda više penast. Sve to ne izgleda teško, ali svašta tu može da krene naopako. Ako ga staviš na malo toplije ili hladnije, jednostavno se ne desi reakcija i možeš sve da baciš, pa moraš ponovo”, priča nam bombondžija, Šukunda Zoran iz Inđije.

 On napominje da postoji i „varijacija na temu”, takozvana kretoš-oblanda koja je nešto milostivija prema zubima. I priprema ove poslastice zahteva strpljenje i vreme, ali karamel i šam daju jedinstven spoj kremastog i lepljivog fila.

Kretoš se prodaje na meru, pa koliko odlomiš toliko moraš da kupiš, ali bi, kažu čak i prodavci, valjalo da se s njim ne pretera. Naročito je to savet za mališane da im ne izbije mlečne zube i za vremešne da isto ne uradi s onim preostalim. Upućeni još kažu, ako ga pojedeš pred spavanje, može da izazove one teške snove.

Od šećera karamela

U „stručnoj” literaturi, malo toga se o kretošu može naći. U „Banackom kuvaru”, koji je napisala zavičajni istraživač Gordana Jovanov iz Samoša, posvetila mu je tek nekoliko redaka, pa kaže: „Od čega pravidu taj kretoš, vala ni dan-danas je ne mogu da ti kažem”.

  „Za kretoš treba da si majstor, jer ne mož' sam da ga napraviš, ako nisi. Treba da napraviš od šećera karamelu i u nju polako da sipavaš umućena jaja, al' moraš stalno da mešaš. Moraš i da znaš kad je gotov, jer ako ga prerano skineš s vatre, onda se tegli ko gumarabika i jako je mekan, a ima i čudan miris. Ako ga dugo držiš na vatri, ondak bude krut i čvrst, pa je krt ili tako tvrd da ne mož' da ga sečeš. Kretoš se obično ne seče neg' se lupa da se odlomi, jel se pravi u velike komade kô kupe.„

Četiri sastojka

 Banatske domaćice rekle bi: napraviti kretoš – to je baš prosta stvar. Očas posla! Poslastica od četiri sastojka, ne treba nož i ništa da se peče. Dovoljno je istopiti šećer, ali se mere moraju ispoštovati, ništa odoka i po osećaju.

POTREBNO JE:

80 ml meda

20 ml vode

200 gr šećera

2 kašičice sode bikarbone

 Sastave se u šerpi sastojci i tek onda uključi ringla na najjače. Pa lagano mešati da se sjedine. Onda temperaturu smanjiti, a mešanje nastaviti dok se šećer sasvim ne istopi i ne dobije zlatnožutu boju. Tada ga skloniti s vatre i dodati 2 kašičice sode bikarbone. Smesa će početi da peni, a masa da raste kako i treba.

 Pleh obložiti pek papirom i u njega sipati smesu, koja će se sama rasporediti i malo splasnuti. Kretoš ostaviti na sobnoj temperaturi dvadesetak minuta da se stvrdne i ne treba ga seći nožem, već lomiti na komade.