Posle masakara škole ruše ili preuređuju

Prošlo je godinu dana od masovnog ubistva u školi u gradu Juvaldi u Teksasu, a godišnjica je ove sedmice dočekana s iščekivanjem roditelja, nastavnika i učenika da će škola u kojoj se odigrala tragedija uskoro biti srušena. Masakr u Osnovnoj školi „Rob” u Juvaldiju drugo je najteže masovno ubistvo u američkim školama. Tamo je prošlog maja nastradalo 19 učenika i dvoje nastavnika.

Za prva tri meseca ove godine u američkim školama je prijavljeno skoro 90 pucnjava. Već tri godine krvavi pirovi u učionicama najveći su uzročnik smrti osnovaca i srednjoškolaca u SAD. Koliko brzo se posle ovakvih tragedija đaci ponovo nađu u klupama, i da li se uopšte vraćaju u svoje škole, pitanje je koje se rešava od slučaja do slučaja.

Odmah posle napada u Juvaldiju škola je zatvorena, a nastava je prekinuta nekoliko dana pre regularnog kraja školske godine. Gradske vlasti su mesec dana kasnije odlučile da će srušiti školu da ne bi podsećala đake i porodice nastradalih na ono što se dogodilo. Ipak, datum rušenja škole još nije određen. U planu je da se do jeseni 2024. izgradi nova škola. Kako prenosi Nacionalni javni radio, novac se prikuplja iz donacija, a darodavci su i građani i teksaške kompanije.

U međuvremenu su učenici i nastavnici škole „Rob” prošlog septembra premešteni u druge škole. Tamo ih je dočekala podrška stručnjaka za traume. I brojne neprofitne organizacije ponudile su psihološku pomoć stanovnicima Juvaldija. Pojačane su mere obezbeđenja u svim gradskim školama, pa su, između ostalog, podignute visoke ograde i instalirane dodatne kamere.

I pored toga što je veći broj policajaca došao u škole, bilo je učenika koji su se i dalje plašili da se vrate, pa su vlasti ponudile i nastavu na daljinu. Pojedini roditelji su poručivali da neće dozvoliti da njihovu decu štite isti oni policajci koji nisu zaštitili mališane prošle godine.

Komesar zadužen za bezbednost najmlađih građana Juvaldija otpušten je posle tragedije zbog opšte prihvaćene ocene da je policija sporo reagovala. Da je policijska akcija u Teksasu bila manjkava postalo je jasnije kad su počeli da je porede s policijskom akcijom za vreme napada na školu u Nešvilu u državi Tenesi u martu ove godine. U tamošnjoj privatnoj hrišćanskoj školi ubijeno je troje đaka i troje zaposlenih, a veruje se da je još veća tragedija izbegnuta samo zahvaljujući hitroj reakciji policije.

Najveće masovno ubistvo u američkim školama dogodilo se 2012, kad je napadač ubio 20 osnovaca i šestoro zaposlenih u školi „Sendi Huk” u Konektikatu. Đaci su odmah premešteni u školu u drugom gradu, a „Sendi Huk” je sravnjena sa zemljom. Četiri godine kasnije izgrađena je nova zgrada škole.

Za razliku od đaka koji nikad više nisu zakoračili u „Sendi Huk”, đaci škole u Santa Feu u Teksasu vratili su se na nastavu u svojoj školi 11 dana nakon tragedije u kojoj su 2018. izgubili desetoro drugara i nastavnika. Škola je nastavila s radom, mada je učionica u kojoj se odigrao masakr zatvorena i odvojena zidom od ostatka zgrade. Ugrađeni su i tasteri za hitro alarmiranje policije, metalni detektori i neprobojno staklo na ulazu, preneo je magazin „Atlantik”.

Škola u Koloradu, u kojoj je 1999. bilo 13 žrtava, renovirala je hodnike i učionice, a ponovo izgradila samo novu biblioteku, u kojoj se odigrao napad. Posle masakra u Parklendu na Floridi 2018, kad je nastradalo 17 žrtava, učenici su se vratili u klupe dve nedelje posle napada. Tad je bio zatvoren samo deo školske zgrade gde se odigrao napad, ali su se vlasti kasnije ipak odlučile za rušenje i podigle novu školsku zgradu, preneo je Si-En-En.

Posle ovakvih krvoprolića, američki mediji objavljuju identitet i fotografije nastradalih, kao i priče iz njihovih života koje svedoče da su žrtve bili ljudi sa snovima i nadama, a ne brojevi iz crne statistike. Novinari iscrpno pišu i o zločincima, pokušavajući da pronađu razlog za napad. U najvećem broju slučajeva, napadači su legalno dolazili do automatskog oružja, a na osnovu policijskih izveštaja i pretrage društvenih mreža vidi se i da su često na internetu ostavljali poruke mržnje ili da su preživljavali mentalne teškoće.

Pojedine organizacije traže od redakcija da ne objavljuju imena, fotografije, biografiju i ideologiju zločinaca, kao ni pojedinosti o tome kako je izvršen napad. Aktivisti smatraju da mediji tako doprinose „slavi” izvršilaca i nenamerno inspirišu buduće vinovnike. Ipak, studija koju je 2021. naručilo Ministarstvo pravde pokazala je da medijsko izveštavanje nema uticaja na to da li će za jednim ubrzo uslediti drugi napad.

Američke škole odavno organizuju obuku o tome kako se treba ponašati za vreme masovnih pucnjava. Kad se napad negde i odigra, treninzi se obično pojačavaju, a različite organizacije nude psihološku podršku.