Dabrovi sve bliže Drini

Sremska Mitrovica – Na Obedsku baru i u Zasavicu naseljeno je pre četiri godine 75 dabrova, iščezlih iz Srbije pre jednog veka. Društvo prirodnjaka iz Bavarske poklonilo ih je ovim specijalnim rezervatima prirode u okviru projekta povratka dabra u Srbiju, čiji je nosilac bio Biološki fakultet u Beogradu. Danas, na Obedskoj bari, od 20 parova, jedva da je ostala koja porodica, dok je 35 dabrova puštenih na Zasavicu dalo najmanje još toliko potomaka.

Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine naručio je od Zavoda za zaštitu prirode Srbije praćenje dabrova naseljenih na oba lokaliteta, pri čemu na Obedskoj bari nije nađena ni jedna nastamba (humka ili jazbina). U okolini Obedske bare, kod Kupinova i kod Platičeva, zapažene su dve jazbine, što ukazuje da su naseljeni parovi tražili za život bolja mesta od „ponuđenog”. Od 75 dabrova prispelih iz Bavarske uginulo je deset, pretežno na Obedskoj bari. Ovo praćenje dabrova uklonilo je izvesne sumnje u brigu o dabru u ovom rezervatu kojim gazduje JP „Vojvodinašume”.

– Naseljavanje dabra na Obedsku baru očigledno nije uspelo, a za to nisu krivi ljudi iz JP „Vojvodinašume” koje gazduje Obedskom barom. Velike promene vodostaja onemogućavaju dabra da gradi brane, „akumulacije” mu ostaju bez vode, pa su prinuđeni da traže stabilnije uslove. Na Zasavici nemamo takav problem, pa je ovaj rezervat postao baza za povratak dabra u Srbiju – kaže za „Politiku” pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine Slobodan Puzović, dodajući da su radiometrijski signali sa čipova kojima su opremljeni zasavički dabrovi „dojavili” da su oni stigli čak do stotinu kilometara udaljenog ušća reke Jadar u Drinu.

Prema izveštaju Zavoda za zaštitu prirode Srbije, tokom 2007. na području Vojvodine potvrđena je 21 aktivna teritorija dabra, a još osam teritorija registrovano je južno od Save, među kojima je najudaljenija pomenuto ušće Jadra u Drinu. Kako porodice dabra imaju četiri do pet jedinki, procenjuje se da u Srbiji ima oko 150 dabrova. Parovi doseljeni pre četiri godine dali su potomke, a manje jedinke spontano su se doselile iz susednih zemalja u kojima su takođe preduzeti projekti naseljavanja ove vrste.

Stručni saradnik u Specijalnom rezervatu prirode „Zasavica” Mihailo Stanković kaže za naš list da se projekat povratka dabra u Srbiju ostvaruje brže nego što se očekivalo.

– Samo godinu dana po doseljavanju na Zasavicu sa oduševljenjem smo pratili podizanje brane koju je jedna porodica sagradila na mestu gde se u Zasavicu uliva potok Batar, na potesu Crkvine kod sela Radenković. Brana je duga 30 metara, a visoka 180 centimetara, od čega je 80 centimetara iznad vode. Da bi stekla jezerce za svoje potrebe, ova porodica je utrošila 20 kubnih metara drveta. Inače, kod dabrova je ženka graditelj, a mužjak je puki nosač materijala – navodi Stanković.

D. Dragičević