Ne sme da nam bude svejedno kojim ćemo pismom pisati

Bajina Bašta – Igrom i pesmom mladih u slavu ćirilice usred glavne ulice u Bajinoj Bašti počela je peta „Ćirilična baština”, višednevna manifestacija posvećena negovanju nacionalnog pisma i srpskog jezika. Zatim je u galeriji Ustanove „Kultura” otvorena izložba eksperimentalne kaligrafije „Ko još mari za Ć”, posle čega je predavanje o ćirilici i njenom korišćenju ovde održao prof. dr Časlav Koprivica.

Okupljenima su se, nakon prikazanog umeća KUD-a „Jelek” te muzičara Ene Saveljić i Janka Pavlovića, obratili predsednica bajinobaštanske opštine Vesna Đurić, predsednik Organizacionog odbora „Ćirilične baštine” Siniša Spasojević i direktor Ustanove „Kultura” Milovan Jezdić. – Osećam se ponosno i radosno što naša opština slavi ćirilicu, igra i peva za nju, živi za ćirilicu. Posebno mi je drago što se tokom ove „Ćirilične baštine” održava veliki naučni okrugli sto o ćirilici, skup eminentnih stručnjaka istorijskog značaja – rekla je Vesna Đurić.

Tu, na glavnoj ulici, dodeljene su nagrade foto-konkursa „Ćirilica nadahnjuje” (učesnici iz Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Republike Srpske), gde su po ocenama publike najbolje Zorana Modić i Nadežda Trivun iz Zvornika, a po oluci žirija Dejan Timotijević iz Bajine Bašte. Zahvalnice manifestacije ustanovama zaslužnim za negovanje nacionalnog pisma ovog puta su dodeljene Centru dečjih letovališta Beograda (sa objektima u Mitrovcu na Tari), TV 5 Užice (koja je svoju grafiku prebacila na ćirilicu) i „BB komercu” iz Bajine Bašte.

Nagrada je bilo i za najmlađe: na izložbi đačkih likovnih radova „Ćirilica Baštom šeta” najuspešniji među osnovcima su Ognjen Jevremović, Ivana Pašić i Ana Petronijević, a među srednjoškolcima Zorica Marjanović, svi iz Bajine Bašte.

Pažnju prisutnih u galeriji Ustanove „Kultura” privukla je izložba eksperimentalne kaligrafije „Ko još mari za Ć” posvećena ćirilici. Autorka postavke mlada Sofija Rabrenović (Sofi Rab) iz Čajetine, kaligrafski je ispisala (kao mastilo koristeći kafu, vino, tempere) i izložila citate naših pisaca („Ja hoću da ličim na sebe”, „Ako neko postane svestan da je kroćen kad tad mora podivljati”, „Lako će se sporazumeti dva čoveka koji misle” i slične). – Radeći grafički dizajn primetila sam da nema puno ćiriličnih fontova, tragala zašto i uvidela da ćirilica u upotrebi iščezava, sve više ljudi koristi latinicu. Bilo mi je to nepojmljivo, zašto kad prvo u školi učimo ćirilicu. Otuda ova izložba „Ko još mari za Ć”, da skrenem pažnju na naše pismo koje moramo da sačuvamo. Raduje me što ovde u Bajinoj Bašti i te kako „mare za ć”, ova manifestacija je sjajno iskustvo – izjavila je Sofija.

U svom predavanju prof. dr Časlav Koprivica, profesor FPN u Beogradu i jedan od osnivača Pokreta za odbranu Kosova i Metohije, govorio je o ćirilici, hiljadugodišnjoj istoriji naše pismenosti, vezi između srpskog identiteta i ćirilice, korišćenju dva pisma u nas...

 – Kada govorimo o ćirilici trebalo bi da se okupljamo da je slavimo, a mi se okupljamo da je branimo. Nema izgovora da se njome ne služimo. Sloboda se na srpskom piše ćirilicom. A naše nepisanje tim pismom u ovo doba jedna je vrsta etički neprihvatljivog nemara – rekao je Koprivica.

On je postavio pitanje kakav je smisao naše dvopismovnosti, upotrebe dva pisma. – Zašto bismo se mi pravili pametniji od drugih naroda? Ako je to tako dobro, onda treba nagovoriti Nemce, Poljake, Ruse da pored svog uvedu još jedno pismo. Ali ne vredi, zato što je to pitanje identiteta. S tim što sada imamo situaciju da nam je dvopismovnost kod nas jedna vrsta identitetske kosti u grlu. Jer imamo Srbe koji preferiraju latinicu, kao i Srbe koji preferiraju ćirilicu. Tu nam je podmetnuto kukavičje jaje, namerno nam se ovo nameće: ako koristite ćirilicu, onda ste zastareli, u prošlom vremenu, a s latinicom ste moderni, ne razlikujete se od sveta... Još su u austrijskom carstvu Srbi neuporedivo doslednije negovali ćirilicu nego u multinacionalnoj Jugoslaviji. A za sve to nam nisu krivi samo drugi – smatra Koprivica, dodajući da treba, da se ne bi razlikovali od sveta, da pređemo na jedno pismo, naše istorijsko.

Po njegovim rečima, pogrešno je što nam se dvopismovnost nudi kao stvar izbora. Mi smo jedini narod kome je svejedno kojim pismom piše, pa o tome treba razmisliti. – Ne sme da nam bude svejedno kojim ćemo pismom pisati. Ako nam je svejedno, to je siguran put ka rašćiliričavanju srpskog jezika. A pisanje ćirilicom jedan je od zaloga naše slobode, da mi sami procenjujemo šta je najbolje za nas Srbe. Naša bitka za ćirilicu se bije svakodnevno i od nas zavisi da li ćemo njome pisati – zaključuje profesor.