Kad „presude" lekari umesto veštaka

„Treba prekinuti s praksom da sudije umesto sudskog veštaka koji je položio zakletvu angažuju lekara opšte prakse koji samo na osnovu spoljašnjeg pregleda leša donese zaključak o uzroku smrti. To se radi zbog štednje, ponekad zbog poznanstva sa tim lekarima, ali se tako do istine ne stiže, a struci i pravosuđu nanosi se šteta.”

Ovako za „Politiku” komentariše praksu sudsko-medicinskog veštačenja dr Dušan Dunjić, sudski veštak u nekim od najpoznatijih slučajeva našeg pravosuđa – suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, u suđenju pripadnicima „zemunskog klana” u predmetu „Sablja”, u slučaju povređivanja Vuka i Danice Drašković 1991. godine, kao i u brojnim postupcima koji se vode pred tribunalom u Hagu. Dr Dunjić je ovih dana objavio knjigu „Ekspertizna medicina” koja je dugo čekani, jedinstveni udžbenik i priručnik, namenjen svakom lekaru koji se nađe u ulozi veštaka na sudu i svakom pravniku, koji će najzad lakše razumeti složenost sudsko-medicinskog veštačenja. To je svojevrsni bukvar sudsko-medicinskog veštačenja, a obdukcija je samo karika u procesu veštačenja i prvi i ključni korak u utvrđivanju uzroka smrti.

Dr Dunjić to ilustruje slučajem porodilje, koja je zajedno sa tek rođenom bebom, umrla u jednom beogradskom porodilištu. Rodbina je zahtevala da se ne rade obdukcije. Posle dva meseca i nakon glasina iz same bolnice i optužbi da su za smrt krivi lekari, priča se našla na sudu. Iz medicinske dokumentacije, bez obdukcijom utvrđenog uzroka smrti, teško se dolazi do prave istine, odnosno do odgovora na pitanje ko je kriv za smrt porodilje i njenog deteta.

– Svi znamo, na primer da familija ima pravo da zahteva obdukciju (po zakonu o zdravstvenoj zaštiti), ali malo ljudi zna da porodica nema pravo da spreči obdukciju i da se ona može uraditi i protiv volje familije i rođaka, jer oni nisu „vlasnici tela”. Direktori klinika i lekari moraju da budu izričitiji u zahtevima da se ovo zakonsko pravo sprovodi, bilo da postoji sumnja u lekarsku grešku ili u cilju utvrđivanja okolnosti pod kojima došlo do smrtnog ishoda. Bez (sudsko-medicinske ili kliničke) obdukcije nije moguće utvrditi šta je uzrok smrti, da li su u lečenju preduzete sve propisane mere i da li su one preduzete na vreme i na odgovarajući način. Ne može se naknadno, samo iz istorije bolesti ili otpusne liste, utvrđivati istina i zato je kompletna i blagovremena izvedena sudsko-medicinska obdukcija jedini način da se utvrdi pravi uzrok smrti – kaže u razgovoru za „Politiku” profesor Dunjić.

Naš sagovornik iza kojeg je 30 godina rada na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu, podseća da su shodno važećim zakonima i pravilima sudski veštaci u obavezi da obdukcije rade po utvrđenim kriterijumima i principima.

Ako postoje kriterijumi i pravila kako je moguće da se nekada nalazi lekara potpuno razlikuju u tumačenju uzroka smrti i načina njenog nastanka kod iste osobe?

– Iskustvo, znanje i moralni integritet veštaka su suštinska stvar u dobrom veštačenju. Lekari koji se ne pridržavaju doktrine i principa prilikom obdukcije rade površno i nepotpuno, izlažu sebe riziku pogrešnog zaključivanja. To isto važi i za proces veštačenja. Na primer, sud od lekara traži da utvrdi mehanizam nastanka neke povrede, a onda veštaci, koji nemaju mnogo iskustva ili žele da to urade brzo, ovakvu naredbu suda protumače tako da samo analiziraju ono što postoji u spisima, prepišu medicinsku dokumentaciju i daju „mišljenje” o vrsti povrede i eventualno izvrše procenu njene težine. Takvo veštačenje sudu nije korisno, jer je propušteno da se pregleda osoba, da se utvrdi trenutno zdravstveno stanje, pribavi dodatna dokumentacija, izvrši dodatno snimanje, te da se tek nakon toga odgovori na pitanje suda o dinamici nastanka neke povrede – nabraja naš sagovornik.

Dr Dunjić primećuje da su se u odnosu na proteklu deceniju prilike promenile. Mnogo više se priča o pravima pacijenata i rodbina mnogo češće želi da sazna da li je lečenje bilo pravilno. Nedavno je na obdukciji insistirala rodbina pacijentkinje, koja se žalila na jake bolove u trbuhu i koja je umrla samo dva sata nakon prijem u bolnicu, iako su lekari ustanovili da je najverovatnije reč o metastazama tumora u stomaku. Međutim, obdukcijom je utvrđeno da žena uopšte nije imala tumor, već je došlo do perforacije čira na želucu, do izlivanja sadržaja u stomak, pa je došlo do sepse i smrtnog ishoda. Ma koliko laicima izgledalo neobično, ovde ipak nije reč o lekarskoj grešci, jer lekari objektivno, za kratko vreme koliko je bolesnica provela na klinici, nisu mogli da sprovedu kompletnu dijagnostičku proceduru, i ovom obdukcijom su lekari zapravo dobili jasan odgovor i objašnjenje kliničke slike, a porodica tačan uzrok smrti. Pacijentkinja je dugo trpela jake bolove, a pomoć lekara zatražena je kasno, kada više niko nije mogao da pomogne.

– Danas specijalisti sudske medicine često procenjuju rad svojih kolega i mimo suda, na primer na Institutu za sudsku medicinu rade se mnoge kliničke obdukcije u cilju da se otkrije pravi uzrok smrti kod naprasnih, neznanih i nejasnih slučajeva – kaže dr Dunjić.

To je nekada detektivski posao, ali naš sagovornik podseća da je jedan od prvih principa u veštačenju da ne postoji šematizacija. Svaki slučaj se mora posmatrati zasebno, u sklopu činjenica, koje će veštak upoznati i staviti u logičku celinu. Dešava se da imamo dva različita tumačenja, ali jedna povreda može da nastane na više različitih načina. Koji je način najbliži istini zavisi od niza faktora.

Postoje povrede koje mogu da se iskomplikuju, kao što se i kod predvidivih komplikacija, i pored preduzimanja svih preventivnih mera, ne zna da li će se ta povreda završiti smrtnim ishodom. Na primer, plućna embolija posle preloma potkolenice kod starije osobe, koja ima lošu cirkulaciju i trombozu vena, češća je komplikacija nego kada se ista takva povreda dogodi mlađoj osobi. Veštak uvek mora da ceni individualne faktore i druge okolnosti koji mogu da iskomplikuju neku povredu.

Na kraju, profesor Dunjić ističe misao svog učitelja profesora Pejakovića: „Lekarska savest, bez odgovarajućeg znanja je beskorisna, dok je znanje bez savesti nemoralno i opasno”.

-----------------------------------------------------------

Naloženo sudsko-medicinsko veštačenje Panićeve smrti

Istražni sudija Okružnog suda u Beogradu doneo je juče naredbu da se obavi sudsko-medicinsko veštačenje, kako bi se utvrdili uzroci smrti Ranka Panića.

Portparol Okružnog suda Ivana Ramić objasnila je, u izjavi Tanjugu, da je istražni sudija, pošto je dobio predlog tužilaštva da se obavi sudsko-medicinsko veštačenje, zatražio celokupnu Panićevu medicinsku dokumentaciju. „Čim je medicinska dokumentacija stigla u sud, istražni sudija je naložio da se obavi sudsko-medicinsko veštačenje, koje je povereno Medicinskom fakultetu u Novom Sadu", precizirala je Ramićeva.

Tužilaštvo je, u okviru istražnih radnji, predložilo istražnom sudiji da se obavi sudsko-medicinsko veštačenje na okolnosti vrste i težine povreda, kao i mehanizma nastanka povreda i njihovog uticaja na Panićevu smrt.

Ranko Panić, koji je u Urgentni centar u Beogradu primljen 30. jula sa povredama unutrašnjih organa, preminuo je 15. avgusta. Srpska radikalna stranka tvrdi da je Panić preminuo od povreda zadobijenih na protetstnom mitingu te stranke, 29. jula u Beogradu, održanom povodom hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića.