Neophodno je ravnomerno gasno povezivanje svih delova naše zemlje

Pišem vam podstaknut stavom predsednika Vučića i premijerke Brnabić da se mora učiniti mnogo više da se jug Srbije približi razvijenijem severu zemlje.

Upoznavanje različitih nivoa, a u okviru njih različitih pristupa dogradnji (izgradnji) gasnog skladišta, omogućeno je dosadašnjim raspravama o ovom pitanju. Svaka od njih na svoj način upućuje na različite dileme i polazne osnove autora koji se bave gasifikacijom. No, ovde nije reč samo o različitim pristupima analizi izgradnje gasnog skladišta, već i o različitim pristupima klasifikaciji problema. To je posledica, pre svega, korišćenja različitih kriterijuma na osnovu kojih razni autori razvijaju svoje pristupe gasifikaciji, ali i mnoštva pitanja koja se otvaraju u vezi s njom. Takvih kriterijuma ima mnogo, ali nisu svi podjednako značajni. Rasprava o ovim pitanjima odvela bi nas daleko i ovde samo skrećemo pažnju da taj problem, u senci energetske krize, treba imati u vidu.

Naime, jedno od najvećih infrastrukturnih uskih grla u snabdevanju gasom jeste postojeće gasno skladište, koje trenutno ne obezbeđuje ni minimalne količine gasa potrebne u zimskoj sezoni. S druge strane, ono i zbog svojih tehničkih karakteristika ne može da istiskuje dovoljne količina ovog energenta. A, s obzirom na to da su Mađari podigli cenu skladištenja gasa (šest puta za utiskivanje i tri i po za istiskivanje), Srbija mora ozbiljno da razmišlja o ubrzanom proširenju kapaciteta za skladištenje ovog energenta.

Obezbeđivanje novih količina gasa za Srbiju je pitanje od prvorazrednog značaja, zbog čega i proširenje kapaciteta postojećeg skladišta gasa „Banatski dvor” (najavljivano još od trenutka kad je pušteno u rad, jer se već tada znalo da nam je za potpunu bezbednost u snabdevanju potrebno veće skladište) treba posmatrati kao nužnost.

Mišljenja sam, međutim, da je krajnje vreme da se otpočne i s ozbiljnim razmišljanjem o strateški ravnomernom gasnom povezivanju u Srbiji, pogotovo što je centralni deo Srbije, a da ne pominjem njen južni deo, uglavnom oslonjen na severni deo zemlje, što, čini mi se, strateški i nije dovoljno dobro. Zato hitno treba izgraditi i novo skladište i time ostvariti ono što predviđa Zakon o energetici – formiranje obaveznih rezervi gasa u skladu sa članovima 346–353 pomenutog zakona. To posebno sada kad se, kako nedavno reče ministarka Đedović, radi na usvajanju plana prioritetnih investicija u energetici vrednog više od 15 milijardi evra, od kojih je više od 10 milijardi namenjeno za nove energetske kapacitete.

Pošto se s pravom interkonekcija Srbija–Bugarska tretira kao jedan od najvažnijih projekata u energetici naše zemlje, posebno kad je reč o pravcima dotoka gasa, a Niš ima veoma važan strateški položaj (što treba posmatrati kao prednost Srbije za diverzifikaciju i tranzit gasa prema ostalim delovima zemlje i regiona), te pošto se neravnomerno ekonomski razvija u odnosu na druge delove zemlje (posebno u senci energetske krize i bezbednosti zemlje), veoma je važno novo skladište gasa locirati u njegovoj blizini. Bez sumnje bi to učinilo privredu ovog dela Srbije jačom, otpornijom i privlačnijom za investitore (posebno ako se želi da budemo energetski bezbednija zemlja), s dovoljnim količinama energije, da ne bude nijednog trenutka u situaciji u kojoj je često bila – da zavisi od jednog pravca dotoka gasa, od samo jednog dobavljača, ili iz samo jednog skladišta.

Dođe mi da se zapitam šta bi to trebalo da se desi pa da siromašni jug Srbije dobije neku krupnu (kapitalnu) investiciju. Možda je, posle jasnog stavljanja do znanja od strane predsednika Vučića i premijerke Brnabić da se mora učiniti mnogo više da se jug Srbije približi razvijenijem severu zemlje, konačno došlo vreme da se pređe s reči na dela. U tom smislu smatram da bi Niš mogao da postane gasni centar (na mapi Evrope) s velikim gasnim pritiskom i novim skladištem gasa (do milijardu kubnih metara), odakle bi se gasovod interkonekcijom račvao u druge pravce (Severna Makedonija, južna i zapadna Srbija, BiH i Beograd). U Nišu bi, isto tako, mogla da se izgradi investiciono veoma isplativa gasna elektrana, što bi takođe mnogo značilo za nerazvijeni jug Srbije.

Treba li lobirati za tako nešto kako Srbija sutra ne bi bila energetski ucenjivana? Zar nije prilika da preko kapitalnog projekta „Gasno skladište – Niš” jug Srbije počne da se oslobađa ekonomske nerazvijenosti? Nije li prilika da i Niš (kao Novi Sad i Beograd) dobije gasnu elektranu, čiji projekat bi isto tako, finansirale firme „Srbijagas”, „Gasprom” i „Inter RAO”, pa da time Srbija dobije dovoljno električne energije, a siromašni Niš i Nišlije jeftinije grejanje i slične pogodnosti?

Sve upućuje na zaključak da bi konačna odluka da se novo „skladište gasa” gradi u Nišu, da ovaj grad bude gasni centar, posebno u situaciji kad je reč o troškovima transportovanja gasa iz ovog gasnog centra, jasno pokazala stvarno opredeljenje vlade da radi na bržem razvoju juga Srbije.

Borivoje B. Prokopović,
profesor emeritus, Fakultet zdravstvenih nauka, Niš