Moskva u naftaškom raskoraku s Rijadom
Абдулазиз бин Салман и Александер Новак (Фото EPA-EFE/Mahmoud Khaled)
Da li se iza brda ipak valja raspad OPEK-a plus, udruženja 23 države izvoznice nafte, koje predvode Saudijska Arabija i Rusija? To je bila prva pomisao brojnih berzanskih naftnih špekulanata širom sveta, nakon što su uporedili protivrečne poruke princa Abdulaziza bin Salmana, saudijskog ministra energetike, datu u utorak, i Aleksandera Novaka, zamenika ruskog premijera, od četvrtka, o tome šta 4. juna u Beču smeraju OPEK i OPEK plus.
Cena barela „brenta” vinula se prošlog utorka na oko 76,84 dolara, nakon oštrog upozorenja princa Abdulaziza bin Salmana berzanskim špekulantima da „pripaze” kad ovih dana budu nastojali da obore cenu barela.
„Ne moram da otkrijem svoje karte, ne igram poker”, dodao je sudijski ministar energetike na energetskom forumu u Dohi.
Na berzama su te signale Rijada protumačili kao naznaku mogućeg novog obaranja proizvodnje nafte udruženja koja danas globalnom tržištu isporučuju više od 50 odsto barela. I to na predstojećem sastanku izaslanika OPEK-a i OPEK-a plus u austrijskoj prestonici.
Dva dana kasnije cena barela „brenta” pala je za oko tri odsto u odnosu na vrednost u sredu (na 75,51 dolar), i to nakon suprotnog signala Aleksandera Novaka.
„Mislim da neće biti novih koraka, jer su pre mesec dana donete određene odluke u vezi s dobrovoljnim smanjenjem proizvodnje nafte nekih zemalja”, izjavio je Novak za list „Izvestija”.
Ova neočekivana izjava Novaka u četvrtak je drastično oborila cenu nafte na svetskom nivou i u trenutku snizila prihode proizvođača za niz milijardi dolara. Novakova procena ipak nije bila njegov „solo” prodor. Naime, ruski predsednik Vladimir Putin u sredu je ocenio da se cene energenata približavaju „ekonomski opravdanom” nivou.
Bilo kako bilo, Novak je potom, izgleda nakon niza „ljutitih telefonskih razgovora”, pokušao da razvodni izjavu datu za novine „Izvestija”: „Rusija će s partnerima učestvovati u diskusijama (OPEK-a i OPEK-a plus) da bismo utvrdili šta je najbolje za tržište, pridržavajući se pritom svih prethodnih odluka”.
Novakovu izjavu „broj dva” prenela je agencija RIA. Tu je imao na umu najmanje dve radikalne odluke koje su doneli OPEK i OPEK plus – najpre prošlog oktobra, a zatim u aprilu.
Naime, početkom prošlog oktobra OPEK i OPEK plus doneli su istorijsku odluku da rekordno snize proizvodnju (nominalno za dva miliona barela, efektivno za oko 1,2 miliona), i to uprkos suprotnim očekivanjima Vašingtona. Barel severnoatlantskog brenta dostigao je iza te odluke cenu od 93,39 dolara. Usledile su jesen i zima bez najavljivane globalne recesije, te su cene nafte krenule naniže.
OPEK je u aprilu opet uspeo da šokira globalno naftno tržište. Naime, osam članica ove grupacije, predvođenih Saudijskom Arabijom, odlučilo je tada da od ovog meseca zbirno snize proizvodnju za još oko 1,16 miliona barela dnevno. Iza te odluke, cena barela „brenta” porasla je na svetskom tržištu za čitavih 8,4 odsto, na oko 81,69 dolara. Prethodno, u martu Moskva je samoinicijativno odlučila da snizi domaću proizvodnju nafte (za 500.000 barela dnevno, nakon što je Zapad uveo maksimalnu cenu za sibirske barele i ruske naftne derivate) i to do kraja ove godine.
Šta će biti 4. juna u Beču? Hoće li OPEK plus nadalje sniziti proizvodnju nafte, kao što je sugerisano iz Rijada? Ili će ostati status kvo, kao što je prognozirano iz Moskve? Ne znajući odgovore na ova pitanja, na berzama su juče držali cenu nafte na oko 76,40 dolara.
„Uvek, kad je reč o nafti, s posebnom pažnjom pratimo profil komunikacije između Saudijske Arabije i Rusije”, poručivali su juče iz londonskog Sitija.
Berzanska poslenike sada „kopka” da li će i kako u Beču, Rijad i Moskva „ispeglati” protivrečne signale princa Abdulaziza bin Salmana i Aleksandera Novaka.