Erdogana korak deli od još jednog trijumfa

Prema najnovijim procenama političkih analitičara i istraživanjima javnog mnjenja, Redžep Tajip Erdogan će u nedelju ponovo biti izabran za predsednika. Ali u Turskoj ankete uvek treba primiti s izvesnom dozom rezerve, pošto se često ne potvrde u biračkim kutijama.

„Erdogan ima velike šanse da pobedi. To je nagovestio prvi krug izbora, kad je mimo očekivanja dobio 49,5 odsto glasova”, smatra Ahmet Ujsal, rukovodilac Centra za strateške studije Turske. Ako pobedi u nedelju, ostaće na čelnim pozicijama još pet godina, što je ukupno skoro tri decenije.

Erdogan je od onih političara koji nikad ne odustaju, što potvrđuju sadašnji izbori. Posle pandemije virusa korona, koja je teško pogodila privredu, i nedavnog zemljotresa, mnogi analitičari su ga unapred ožalili. Pitanje je bilo samo da li će njegov rival Kemal Kiličdaroglu, lider opozicije, pobediti u prvom ili drugom krugu. Desilo se obratno, pošto je Erdogan očigledno uspeo da ubedi građane da bi promena vlasti usporila obnovu razorenih provincija: osvojio je 49,5 odsto glasova, pet procenata više od Kiličdaroglua. Pošto niko nije dobio apsolutnu većinu, sada se održava drugi krug izbora.

Erdogan je u međuvremenu pridobio naklonost radikalnog nacionaliste Sinana Ogana, koji je, kao kandidat koalicije četiri male stranke, neočekivano osvojio pet odsto glasova. Da li će mu to biti doljno za pobedu nije jasno, pošto su druge male partije iz tog saveza najavile podršku Kiličdarogluu. Do poslednjeg dana bitka se vodila za naklonost osam miliona građana koji u prvom krugu nisu izašli na birališta.

Predsednik Erdogan je promenio taktiku: sada je igrao na nacionalističku kartu, dok su verska pitanja bila u drugom planu, kako bi pridobio i glasove mladih, koje ne interesuju mnogo islamizam i sekularizam. Optužio je svog rivala da sarađuje s prokurdskom Narodnom demokratskom partijom (HDP) koja podržava „kurdske teroriste” samo da bi dobio njihove glasove. Pod izgovorom borbe za vladavinu prava, Kiličdaroglu će, kako tvrde u Erdoganovoj partiji pravde i razvoja (AKP), osloboditi mnoge zločince, uključujući i vođu zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK) Abdulaha Odžalana, koji izdržava doživotnu robiju. U vladi podsećaju da je on kriv za smrt 40.000 građana stradalih u oružanim sukobima koji su počeli osamdesetih godina prošlog veka.

Erdogan je u kampanji upozoravao građane da će Kiličdaroglu biti „poslušnik Zapada”, nauštrb nacionalnih interesa. On tvrdi da Bela kuća otvoreno podržava opozicionog kandidata pošto sadašnja vlada u Ankari ne aminuje naređenja Vašingtona, što mnogi Turci vole da čuju. Ankara se u poslednje vreme suočava i sa sankcijama Bele kuće zbog vojne saradnje s Rusijom. Pošto se američki kongres protivi da se Turskoj proda 40 aviona F-16 dok ne odobri prijem Švedske u NATO, Ankara se u poslednje vreme primetno okreće svojoj vojnoj industriji. U toku predizborne kampanje Erdogan je pompezno promovisao moderni vojni avion „kaan”, prvi nosač aviona, testirana je domaća balistička raketa dometa 500 kilometara, kao i novi model bespilotne letelice „bajraktar”.

Lider opozicije Kiličdaroglu odbacuje Erdoganove optužbe da sarađuje s teroristima. Obećava da će obnoviti poremećene odnose s Evropskom unijom, boriće se za vladavinu prava, oslobodiće samo političke zatvorenike i obezbediti veća prava za žene i pripadnike LGTB populacije. U opoziciji najavljuju promenu Ustava i vraćanje parlamentarnog sistema vladavine koji je Erdogan ukinuo 2017. godine, kako bi posle toga uzurpirao sve poluge vlasti. Kiličdaroglu obećava da će, za razliku od vlade, odmah osloboditi Tursku četiri miliona izbeglica i vratiće ih tamo odakle su stigle. Veruje da će demokratske promene u Turskoj stvoriti povoljne uslove za povratak stranih investitora, koji su dosad bežali od Erdoganove „diktatorske vladavine”.

Izbori su veliki izazov za Kiličdaroglua (74), predsednika Republikanske narodne partije, koju je pre sto godina osnovao tvorac republike Mustafa Kemal Ataturk. Posle dolaska na čelo stranke 2010. godine izgubio je gotovo sve izborne bitke, ako se donekle izuzmu pobede njenih članova na lokalnim izborima u Istanbulu i Ankari. Praktično se sam nametnuo kao kandidat za šefa države pošto je lider najveće opozicione stranke, mada je bilo ideja da to bude perspektivni gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu. To ga je izgleda koštalo glasova pošto su zbog toga neke opozicione partije bojkotovale prvi krug glasanja, tvrde istanbulski listovi.

U senci dvoboja Erdogana i Kiličdaroglua ostali su parlamentarni izbori, na kojima je 14. maja ubedljivu pobedu odnela Narodna koalicija, u kojoj glavnu reč vodi vladajuća Partija pravde i razvoja, osvojivši 323 od ukupno 600 mesta. Savez šest opozicionih stranaka koji stoji iza Kiličdaroglua imaće 212 mesta, dok su preostali mandati pripali prokurdskom HDP-u, malim strankama i nezavisnim kandidatima. Pošto Erdogan kontroliše parlament, opozicija neće moći da pokrene najavljeni postupak za promenu Ustava, jer je za to potrebna podrška 360 poslanika.