Dva džokera

Simboličnim skidanjem kačketa u čast Nikole Jokića, Lebron Džejms je skinuo i svaku senku sumnje da je Somborac najbolji igrač NBA lige. To da je najbolji znali smo mi odavde i oni sa Stenovitih planina, čiji su preci, opasani koltovima, stigli sredinom 19. veka da kopaju zlato u Montana Sitiju, danas Metropolitenskoj obali Denvera. Avanturiste je tada tresla zlatna groznica, pronašli su dragoceno grumenje, ostali tamo i podigli grad. Kakve veze ima Nikola Jokić sa zlatnom groznicom i prvim velikim rudarskim naseljem, koje su, sa udaljenih vrhova, posmatrala crvena braća Čejeni, gledajući kako beli čovek kopa utrobu njihove zemlje? I te kako ima, jer je Nikola najveći zlatni grumen koji su pronašli potomci kopača zlata!

Doduše, nisu rudarili, stigao im je iz vojvođanske ravnice u Denver Nagetse kao debeljuškasti momak na poziciji centra, koga su čak i NBA skauti posmatrali krajnje sumnjičavo, jer on je uvek bio sumnjiv, čak i danas. Kako je moguće da jedva može da skoči, kako je moguće da igra kao da je neko usporio film, kako je moguće da je promenio filozofiju igre pa može da igra na svih pet pozicija u timu, a da onda uskoči u cipele trenera Melouna i na terenu sam osmisli akcije u poslednjim napadima? Da ga neko zamoli, u tajm-autu bi skoknuo da mu kupi čizburger i „koka-kolu”, a onda se vrati i upiše još jedan „tripl-dabl”. Mogao bi da pronađe vremena i da svrati do svog imanja i pomiluje svoje konje vrane, po Denveru razigrane! I takav nonšalantan tip je sve vreme na leđima nosio čitav tim Denver Nagetsa do velikog finala NBA lige, nastavljajući niz velikih belih igrača, koje simboliše legendarni lider Boston Seltiksa Lari Bird.

Ali, Nikola je drugačiji karakter od Birda, po mom ukusu najvećeg NBA igrača svih vremena. Ravničar je kul momak, dobroćudan i opušten, pa daleko žešće izgledaju njegova rođena braća, visoki, nabildovani i istetovirani, koji ga bodre sa tribina i plaše svu publiku na koju naiđu po Americi, u paketu sa Džekom Nikolsonom, s kim su se kačili u košarkaškom hramu Lejkersa.

Lari Bird je bio nešto sasvim drugo: buntovni, ratnik, šibadžija i brbljivac, koji je jednako dobro asistirao, poentirao, tukao i psovao, ali je kao pojava bio slika i prilika Nikole Jokića: naizgled bez mišića, snage i skočnosti, na prvi pogled neviđeno trapav, kao čovek sa metlom koji treba da obriše parket, a ne da caruje na njemu! Ali, obojica su imali košarkašku inteligenciju koja je nadoknađivala obim bicepsa, širinu ramena i ogromnu siluetu koja se prenosila sa kolena na koleno nezaboravnih i briljantnih crnih igrača, sve do udobnog krila Lebrona Džejmsa.

I kada je kralj Lebron skinuo kapu Nikoli, hteo je da mu uruči presto i kaže mu: sedi tamo gde sam sedeo ja i sada ti vladaj. Nikola je imao facu koja kao da je htela da kaže: ajde baš kad si navalio!

Na drugoj strani sveta, počeo je Rolan Garos, grend slem na pariskoj šljaci, gde Novak Đoković juri rekord i istoriju koju će možda baš u Parizu zgrabiti za ruku i sa njom krenuti na novi randevu. I ko zna gde će je odvesti posle Vimbldona i Ju-Es opena. Nole juri rekordni, 23. grend slem, a pariska šljaka nije njegovo prirodno stanište. Novak se mnogo bolje oseća na betonu Australije i Njujorka ili na londonskoj travi, koju voli da sažvaće posle svakog dobijenog finala. Englezi posle moraju ponovo da je sade.

Dragan Stojanović

Ali, u Parizu neće biti Španca Rafaela Nadala, sa kojim je Novak izjednačen po broju osvojenih grend slemova, a u tenisu istorija pamti samo to, a sve ostalo stavlja u fusnote, tamo gde su Borg, Agasi, Konros, Makenro, Edberg, Vilander.

Ali svet čeka odgovor – ko je najveći svih vremena. Preostala su dva kralja. Federer se penzionisao, mada, nikad se ne zna, možda vaskrsne iz švajcarskog PIO fonda. Dakle, Nole ili Rafa?

Nole će igrati protiv klinaca. Oni su sigurno sada brži od njega, biologija je to. Sigurno je da snažnije udaraju, krštenica je to. Ali ono što talentovana dečurlija dobro znaju i od čega drhte jeste svest da na grend slemovima, za razliku od mastersa, gde se zgrće ogromna lova, moraš da pobediš u tri seta. Samo to saznanje, da u tri seta, a najverovatnije u pet, moraš da probiješ gvozdeni oklop Novaka Đokovića, može da ukoči ruku i uspori noge mladog Španca Karlosa Alkaraza i ostalih naslednika Rafe, Rodžera Federera i Novaka.

Pet setova umeju da traju kao večnost. Kao drama koja se upravo ispisuje i može da ima pet činova, a preko puta će stajati Novak sa nagomilanim iskustvom, samopouzdanjem i tipičnim antisrpskim ponašanjem, a to je vera u sebe u najtežim trenucima i prevazilaženje straha od pobede! A Srbi se toga plaše više od promaje!

U Americi i Evropi, dva čoveka iz Srbije će narednih dana i nedelja biti u centru pažnje ne samo sportskog sveta, jer NBA liga i tenis su odavno mnogo više od toga, oni su i korporacijski samit i visoka politika i velika gladijatorska arena novog doba koja stvara idole i gubitnike. Novak i Nikola, Džokeri, kako ih naziva svet – jer hajde čik na engleskom izgovorite Jokić i Đoković a da ne izlomite jezik – obeležiće ne samo ove dane i nedelje već i budućnost.

Obojica su šaljivdžije, neopterećeni globalnom slavom, jer znaju da su momci u koje su svi sumnjali. I tamo i ovde. Samo su njih dvojica ti koji nikada nisu sumnjali u sebe, nego su grabili dalje, terajući svet da se čudom načudi: otkud u Srbiji rastu i porastu takve sportske i ljudske veličine? Da nemaju ti Srbi neku čarobnu vodu u Beogradu i Somboru? Ako sumnjaju, neka dođu i napoje se česmovače. Teško da će osvojiti Vimbldon.

Da nije to nekakav tajni srpski program za stvaranje svetskih sportskih legendi koje će obeležiti naredne dane, naredne nedelje, naredne godine i naredne decenije?

Ništa od toga. Jedini koji su verovali u njih jesu oni sami. I njihove porodice. Mame, tate i braća! Svi ostali, rođaci, i ovde i tamo, gledali su kako da ih u tome osujete.

I Novak i Nikola su zato Džokeri, simbolično najjače karte u špilovima, oni koje menjaju sve ostale. Tako igraju i tako se ponašaju. Nikola igra kao da zaista menja sve ostale, pa je i plejmejker i centar, a Nole kao da ostali preko puta ne postoje, već da igra sam protiv sebe.

Otuda se nikako ne uklapaju u šematizovane slike najvećih sportista na svetu. Znaju kako su počeli, znaju kako su ih potcenjivali i zato se toliko šale na svoj i tuđi račun. Oni su znali šta će da ih snađe, ostali nisu!