Zbirka nesvrstanih iz Beograda upisana u registar Uneska

Dokumentarna zbirka „Prvi samit Pokreta nesvrstanih u Beogradu”, čiju nominaciju je podnela Indonezija kao nominator i Srbija kao konominator, uz podršku Indije, Egipta i Alžira, upisana je u Uneskov Međunarodni registar „Pamćenje sveta”, potvrdio je za naš list Milan Terzić, istoričar i direktor Arhiva Jugoslavije.

U saopštenju Ministarstva kulture Srbije tim povodom se kaže:

„Nominacioni dosije, za koji je doprinos dao Arhiv Jugoslavije, dokumentuje Prvi samit Pokreta nesvrstanih, koji je označio aktivnu ulogu zemalja Trećeg sveta u smanjenju svetskih tenzija, pozivajući na kraj kolonijalizma, imperijalizma i rasizma, kao i promociju mirne koegzistencije i svetskog mira.”

Zbirka se sastoji od skeniranih kopija 76 tekstualnih arhiva, 242 fotografije, jedne audio-arhive i 15 filmova. Sve to je, kako nam priča Terzić, iz Fonda Josipa Broza Tita iz Arhiva Jugoslavije, Fototeke Tanjuga i video-materijala Filmskih novosti. Među dokumentima su Izjava o opasnosti od rata i apel za očuvanje svetskog mira, dva pisma sličnog sadržaja upućena predsedniku SSSR-a Nikiti Hruščovu i predsedniku SAD Džonu Kenedija, poruka Josipa Broza Tita generalnom sekretaru Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Tantu, kao i zabeleške sa Titovih susreta i razgovora sa učesnicima beogradske konferencije…

Kako on podseća, reč je o susretu koji se u našem glavnom gradu desio 1961. godine i gde su se okupile zemlje Azije, Afrike, Evrope (Jugoslavija i Kipar) i neke zemlje Latinske Amerike – ukupno njih 25. Za šezdeset godina postojanja pokret je okupio 120 zemalja.

– Suštinu te priče treba sagledati u kontekstu vremena, dobu kada se krajem Drugog svetskog rata naziru suprotnosti i trvenja između velikih sila oko uticaja i koje zovemo hladni rat a možemo reći i vrući mir. Otklon od SSSR-a 1948. omogućio je Jugoslaviji da izađe na veliku scenu, ona nije tada bila puki objekat u međunarodnim odnosima i to je bio zlatni period jugoslovenske diplomatije, uz onaj iz perioda Kraljevine Jugoslavije u doba kralja Aleksandra – naglašava Terzić i dodaje da su sve ideje Pokreta nesvrstanih i danas aktuelne i da ih treba posebno sagledati u našem, savremenom trenutku, u turbulentnim međunarodnim okolnostima u kojima živimo.

S tim u vezi, u Arhivu Jugoslavije 2021. godine, a zarad obeležavanja šezdeset godina Pokreta nesvrstanih, održana je izložba i tada su još jednom naglašena načela tog pokreta, zbog kojih se i on sad i našao u programu „Pamćenje sveta”, a to su načela koja imaju trajnu vrednost u međunarodnim odnosima kao što su očuvanje mira, rešavanje problema razoružanja, kolonijalizma, ekonomskog razvoja. Upravo pomenute zdrave vrednosti u vremenu kada je Jugoslavija bila neka vrsta centra sveta i kada je ostvarila i ekonomske, kulturne, vojne i druge benefite bile su razlog da se uđe u proces upisa u „Pamćenje sveta”. Naš sagovornik osvrće se i na drugu stranu medalje, a to je pitanje naličja tog plodnog perioda i činjenice da nas je osećaj važnosti u nekoj meri odvojio od složene unutrašnje situacije i da je ona gurana pod tepih i to nije rešavano, a što nas je sačekalo devedesetih godina.

Inače, program „Pamćenje sveta” Unesko je pokrenuo 1997. da bi se sačuvala i promovisala svetska kulturna dokumentaciona baština od univerzalne vrednosti. Svetski registar kulturne dokumentacione baštine pandan je svetskom registru nepokretnih spomenika kulture.

Zajedno sa zbirkom „Prvi samit Pokreta nesvrstanih u Beogradu”, u Međunarodni registar „Pamćenje sveta” upisane su 63 dokumentarne zbirke, i sada je ukupan broj zbirki u registru 494.