Krađa nacionalnog identiteta Nikole Tesle

U poslednje vreme, u odnosu Srba i Hrvata, najslikovitija je mudrost: „Zavidljivac ne umire jednom, već onoliko puta koliko odjekne glas o slavi onoga kome zavidi”.

Da li su u pitanju sportski, privredni ili drugi uspesi ili krađa nacionalnog identiteta slavnih ličnosti – svejedno je. Važno je naslađivanje i medijsko, pokatkad i neumesno naivno političko reagovanje zarad političkih interesa i osećaja. Ali, nećemo o njima, nego o stvarnoj krađi nacionalnog identiteta slavnog naučnika Nikole Tesle.

Proteklih dana Akademska zajednica „Nikola Tesla” uputila je protest Ministarstvu za tehnološki razvoj i Ministarstvu kulture Nemačke, kao i direktoru Evroparka gospodinu Ronaldu Maku, u vezi s inicijativom Republike Hrvatske da na paviljonu „Teslina lijepa Hrvatska” slavnog naučnika prikažu kao hrvatsko nasleđe.

Protest, s pravom! Ali zašto samo protest? Šta mi zapravo radimo i kako se odnosimo prema imenu i delu slavnog naučnika, najvećeg pronalazača i dobrotvora koga poznaje savremena civilizacija? O odnosu prema Milevi Marić, Mihajlu Pupinu, Milutinu Milankoviću da i ne govorimo.

„Ali Tesla je više od naučnika, on je božanstvo”, kako kaže prof. dr Velimir Abramović.

Izumitelj naizmenične struje, polifaznih motora i generatora, rotacionog magnetnog polja, radija, teleautomatike – genije na čijem se patentima zapravo zasniva energetika 20. veka. Današnje informatičke tehnologije i telekomunikacije zasnivaju se na tri njegova patenta iz 19. veka. Bežični prenos signala i energije, četiri oscilatorna kola u rezonanci, logičko kolo u svim kompjuterima za izbor frekvencija kojima se vrši trijaža tačnih i pogrešnih informacija. Struju da i ne pominjemo.

Praktično gde god zagrebete – tu je Tesla. Srbin rođen u Austrougarskoj monarhiji. Otac Milutin, pravoslavni sveštenik, a majka Đuka Mandić. Mesto Smiljane u Vojnoj Krajini – istureni deo prema Otomanskom carstvu. Kršten u pravoslavnoj crkvi Svetog Petra i Pavla, upisan pod imenom Nikolaj. To su činjenice i to je istina. Kao što su istinite zapisane i neizbrisane reči.

„Postoji nešto u meni što bi moglo biti iluzija, kao što je to često slučaj s mladim, uzbuđenim ljudima, ali ako bih imao dovoljno sreće da osmislim neki od svojih ideala, to bi bilo zarad celog čovečanstva. Ako bi se moje nade ostvarile, najuzbudljivija činjenica bi bila to, da je to delo jednog Srbina”, kaže Nikola Tesla.

Dakle, nije reč, nije upitno i glupo svađati se, protestovati i ubeđivati čiji je Tesla.

Pitanje je koliko ga mi Srbi koristimo u praktične i svrhe brendiranja nacije. Koliko izdvajamo za nacionalni identitet i lepšu sliku Srbije kroz najpoznatiji i najveći brend u istoriji čovečanstva.

Istina, u poslednje vreme vodi se žučna polemika o tome gde sahraniti velikog naučnika.

Punih pet godina „Media invent” iz Novog Sada i Akademska zajednica „Nikola Tesla” rade na oživljavanju stotinu godina stare ideje Artura Komptona, koji je 1923. godine, primajući Nobelovu nagradu za fiziku, uskliknuo: „Tesla zaslužuje zahvalnost čovečanstva!” Rade na oživljavanju i predlažu ustanovljenje kosmopolitskog priznanja „Nikola Tesla”. Ne pandan Nobelovoj nagradi – nego više od toga.

Za ovu ideju dobili smo verbalnu podršku SANU. Pisali smo predsedniku Vučiću i premijerki Brnabić, tražili blagoslov i pokroviteljstvo, ali odgovor još nismo dobili.

A vreme teče „i više ono ostavlja trag na nama, nego mi na njemu”, što bi rekao Duško Radović.

Ipak, više nas teši i odgovara nam misao Mike Antića: „Nasloni svoje vreme na moje, tako će večnost duže trajati”.

Vlado Markanović,
Novi Sad