Visoka telesna temperatura nepoznatog porekla veliki je izazov za lekare

Kada imaju povišenu telesnu temperaturu, a ne zna se razlog zbog čega se to dešava, najveći broj pacijenata se često veoma uplaši. Povišena telesna temperatura je fascinirala i frustrirala doktore kliničare od davnina, pa je na ovu temu napisan veliki broj naučnih publikacija. Temperatura nepoznatog porekla bila je i ostala možda najveći izazov za lekare praktičare. Tokom vremena, menjali su se etiološki faktori, menjala se epidemiološka situacija u svetu, životni vek je produžen, povećan je broj bolesnika sa imunodeficijencijom, kao i starih u opštoj populaciji. S druge strane, u upotrebu su ušli mnogi novi dijagnostički postupci i metode koji doprinose rasvetljavanju dijagnoze, a samim tim i lečenja ovog stanja.

Kako ističe profesor dr Vesna Turkulov, infektolog i gerontolog, febrilno stanje nejasnog porekla je termin koji, prema definiciji, predstavlja pojavu povišene telesne temperature iznad 38,3 stepena Celzijusa unutar tri nedelje, a čije poreklo ostaje nerazjašnjeno nakon dve posete lekaru ili nakon sedam dana bolničkog ispitivanja.

Najčešće, uzročnici nejasnog febrilnog stanja (NFS) su kratkotrajne i samoograničavajuće bolesti, koje ne iziskuju neku posebnu dijagnostiku, niti specifičnu terapiju. Ovde spadaju virusne infekcije, najčešće gornjeg respiratornog trakta, kao i bakterijske infekcije – upale pluća i urinarnog sistema.

– Uzroci klasičnih nejasnih febrilnih stanja su različiti. Smatra se da NFS mogu biti uzrokovana sa više od 200 različitih kliničkih entiteta. Najčešći uzročnici jesu infekcije, različitog porekla i lokalizacije, zatim maligne bolesti, autoimune bolesti, ali i razna druga oboljenja. Dok u populaciji dece i odraslih po učestalosti dominiraju infekcije, kod starijih odraslih i starih to su češće autoimune i maligne bolesti – naglašava dr Turkulov.

Infekcije, lokalizovane ili generalizovane, još su najčešći uzročnici nejasnih febrilnih stanja, ali su često izlečive. Smatra se da one čine oko 30–40 odsto uzročnika NFS. Pre svega, ovde spada veliki broj bakterijskih infekcija – respiratornog, urinarnog, gastrointestinalnog trakta...

– Uopšteno govoreći, dijagnoza NFS nije nimalo jednostavna. Rano prepoznavanje ovakvih stanja, kao i brza dijagnostika i pravovremeno sprovođenje adekvatne terapije trebalo bi da predstavljaju imperativ. Najčešće se dijagnoza postavlja na osnovu pravilno uzete anamneze, kliničkog pregleda, rutinskih laboratorijskih testova i brojnih dopunskih pretraga. U svrhu postavljanja dijagnoze NFS, sprovode se određene dijagnostičke procedure prema standardnim protokolima, odn. algoritmima za ove bolesnike. Postoje postupci koji se rade rutinski i oni koji se rade u proširenoj dijagnostici i oni su često veoma skupi i invazivni – kaže naša sagovornica.

Uprkos svim dijagnostičkim postupcima, smatra se da kod sedam do 13 odsto slučajeva, a po nekim stručnjacima čak do 20–40 odsto, febrilna stanja ostaju nerazjašnjenog porekla. Ukoliko NFS traje više od godinu dana, najverovatnije se radi o malignim bolestima ili bolestima vezivnog tkiva. Prognoza bolesnika sa nejasnim febrilnim stanjem je loša kod starih i kod bolesnika sa neoplazmama. Ponekad se i bolesnici, nedijagnostikovani i posle dugotrajnih opsežnih ispitivanja, mogu oporaviti nakon nekoliko nedelja, bez ikakvih posledica.

– Terapiju nejasnih febrilnih stanja ne treba sprovoditi dok se ne utvrdi uzrok febrilnosti. Lečenje je individualno i svakako treba imati u vidu stanje obolelog kao i postojanje eventualnih pridruženih bolesti. Snižavanje temperature antipireticima smanjuje simptome kao što su glavobolja, mijalgija i artralgija, odnosno bolovi u mišićima i zglobovima. Međutim, antipiretici su lekovi koji se nekontrolisano i neopravdano koriste, a osim što mogu da maskiraju mnoge važne simptome bolesti, imaju i mnoge druge neželjene i toksične efekte. Najčešće korišćeni lekovi u ovu svrhu jesu paracetamol, ibuprofen i diklofenak – smatra dr Turkulov.

U svakom slučaju, njen savet je da povišenu telesnu temperaturu ne treba ignorisati, već da je treba pratiti i obratiti se izabranom lekaru koji će načiniti klinički pregled i osnovne laboratorijske i radiološke pretrage, kao i dati odgovarajuću terapiju. Ukoliko ne dođe do „terapijskog odgovora”, on će pacijenta uputiti specijalisti infektologu na dalju ambulantnu ili hospitalnu dijagnostiku i lečenje.