Fakultetima prete kazne zbog načina isplate prekovremenog rada

Taman se stišala tenzija koju su podigli budžetski inspektori proverom poslovanja na četiri fakulteta Univerziteta u Beogradu, povlačeći za sobom utvrđivanje propusta vrednih i po oko milion evra, na vrata pet fakulteta prethodnih dana stigli su konačni izveštaji drugog tela, Državne revizorske institucije (DRI), koji ukazuju na nepravilnosti u radu. I to opet u delu koji se tiče isplate primanja zaposlenima. Jer kako je na nedavnoj sednici Senata UB-a pojasnio prof. dr Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta, fakulteti posluju u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, a DRI im kaže da je Zakon o budžetskom sistemu višeg ranga i da svoje finansiranje moraju da vezuju za njega. To fakultetima ne odgovara jer znači manje novca za zaposlene, koji su, inače, primetno slabije plaćeni od fakultetskih profesora u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Odnosno, problem je u neusklađenosti dva pomenuta zakona sa Zakonom o radu i uredbom po kojoj posluju fakulteti.

Kontrola DRI odnosila se na rad 2019. i 2020. godine na Mašinskom, Elektrotehničkom, Fakultetu organizacionih nauka, Učiteljskom i Tehnološko-metalurškom. Popović je pojasnio da su nakon prvog izveštaja, fakulteti uradili odazivni izveštaj i dobili preporuke šta da isprave, nakon čega je pre neki dan stigao konačan stav DRI. Za Mašinski fakultet on glasi da su uvažili 18 od 20 preporuka, a jednu delimično, ali je, uglavnom svuda, nezadovoljavajuće kako su fakulteti rešili plaćanje prekovremenog rada zaposlenih, jer DRI smatra da on ne može da se isplati iz budžeta kako je dosad činjeno.

– Znam da sam sve radio prema zakonu. DRI sada nije odredio nikakvu meru i nema finansijskih posledica po fakultete, ali je pitanje šta će nam naložiti u budućnosti. Nemamo primedbe na rad DRI, već na to što više od 20 godina nije uređena pravna regulativa u pomenutoj oblasti. Ovde je problem vraćanje para u budžet, umesto da sa njima platimo prekovremeni rad asistenata i profesora. I ne samo to, već i troškove grejanja, struje... Veći deo tih komunalija plaćamo iz sopstvenih sredstava. DRI tvrdi da nam Ministarstvo prosvete daje više novca nego što nam treba prema broju zaposlenih na fakultetima. Ako DRI ostane pri tom stavu mi ćemo ili morati da smanjimo plate zaposlenih, koje su inače skromne, ili ćemo biti prisiljeni da menjamo kvote za upis, tako što bismo imali više samofinansirajućih, a manje budžetskih studenata. A to nije interes ni države, ni fakulteta, a ni studenata. Od nas se očekuje da školujemo veći broj kadrova, i mi to želimo, ali nam se istovremeno vezuju ruke – pojasnio je Popović.

On je istakao da bi problem mogli da reše i drastičnim smanjenjem zaposlenih na fakultetima, ali da onda postoji bojazan da u budućnosti ne ostvare neophodan fond časova. Vlada je, kaže, formirala radnu grupu za sastavljanje nacrta Zakona o finansiranju visokog obrazovanja, koji bi navedene probleme trebalo da eliminiše.

– Imali smo sastanak sa premijerkom pre četiri meseca i formirana je radna grupa koja radi na novom zakonu, ali u ovim okolnostima ne znam kada će to doći na dnevni red. U radnoj grupi su rektori svih državnih univerziteta, predstavnici studenata, po jedan dekan sa četiri grupacije fakulteta. A od dekana sa UB-a Žaklina Stojanović, dekanica Ekonomskog fakulteta, a trebalo bi da bude uključen i dekan ETF-a Gvozdić – otkrio je dekan Popović.

Budući da su izveštaji budžetske inspekcije i sada DRI stigli pre primene tog novog zakona prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta, predložio je da se svi članovi Senata usaglase i zatraže da se donese moratorijum na pomenute i sve buduće odluke DRI i budžetske inspekcije o propustima u radu fakulteta dok novi zakon o finansiranju ne bude primenjiv i pravilnici fakulteta usklađeni sa njim. Rektor prof. dr Vladan Đokić je rekao da mogu da predlože takav moratorijum, ali nije siguran koliko će vredeti, jer je problem u tome što su odluke DRI potpuno nezavisne od države i na njihov konačni izveštaj nema mogućnosti prigovora. Roglićev predlog je podržao prof. dr Danijel Sinani, dekan Filozofskog fakulteta, naglasivši da se samo ujedinjeni dekani i uprava univerziteta mogu izboriti da se ovim merama ne unište fakulteti. Na to je ukazao i Dejan Gvozdić, dekan Elektrotehničkog fakulteta. Reagujući na predlog da se ovo pitanje uputi na Savet, on je upitao šta će biti ako Savet podrži dekane i dosadašnji princip rada i isplate zarada?

– Kakva će biti reakcija DRI na to, da li će onda da kažnjava dekane ili preuzima neke postupke protiv naših institucija? Onda niko više neće hteti da radi posao dekana ako mu zbog ovoga bude pretila krivična prijava – upozorio je Gvozdić.

On je naglasio da su fakulteti odazivne izveštaje poslali DRI još krajem prošle godine i da je do sada vladalo zatišje i konačni izveštaj revizora nije stizao, kako pretpostavlja, zbog takvog dogovora sa Ministarstvom prosvete. A da je očigledno da se DRI „ponovo probudio onog momenta kada ministar prosvete više nije bio na sceni”. Otkrio je i da su revizori sada „veoma aktivni na još tri fakulteta”.

Za razliku od Gvozdića, Vladimir Popović smatra da ovo nema veze sa ostavkom ministra Ružića, nego je DRI čekala da vidi da li će Ministarstvo prosvete doneti propis kojim se definiše finansiranje prekovremenog rada, a budući da se to nije dogodilo, poslali su konačan izveštaj na koji fakulteti nemaju pravo žalbe.