Inovativni lekovi ne mogu da zamene insulin

Dijabetes tip dva je opomena. Prvo opomena da se preterivalo u nezdravoj hrani, ali i da nije bilo dovoljno kretanja, uz previše stresa.

Za obolelog to je bolest, čiju dijagnozu u mnogo slučajeva prima prilično fatalistički, a za lekara je to stanje koje može da reši, pod uslovom da je pacijent disciplinovan, da sarađuje i sluša preporuke i naloge lekara.

Stanje predijebetesa

Zdrav način života može da odloži ili spreči pojavu dijabetesa ili, potencijalno, da osobu uvede u takozvanu remisiju (stanje odsutnosti). To je naročito važno za one osobe koje imaju predijabetes. Ukoliko se dijagnoza šećerne bolesti postavi rano, posle prvih odstupanja od normalnih vrednosti izmerenog šećera u krvi i pre tegoba, a naročito pre komplikacije, i pritom se dijabetes pravilno leči, s ovim stanjem može se proživeti normalan životni vek.

Uporedo s uvećanjem spoznaje o problemima koje šećerna bolest nosi sa sobom, uvećavala su se i saznanja o mogućnostima njenog lečenja. Savremena terapija dijabetesa, pored dobre kontrole nivoa glikoziliranog hemoglobina, sada uz pomoć novih lekova odlaže i smanjuje najčešće komplikacije dijabetesa, kao što su slabljenje srčane i bubrežne funkcije.

Zajedničko svim preporukama jeste neophodnost brze korekcije terapije ukoliko rezultati odstupaju od ciljnih vrednost. Naravno, svi su zainteresovani za efikasnu terapiju, ali da bi ona zaista bila takva, potrebno je da pacijent bude uporan.

– Bilo bi očekivano da se u današnje vreme dijagnoza dijabetesa tipa dva, postavlja rano, na vreme, ali, nažalost, nije tako. Od nastanka bolesti do postavljanja dijagnoze prođe i do pet godina zato što se ne posvećuje dovoljno pažnje ranoj dijagnostici. Ne prepoznaje se ova kategorija pacijenata – kaže za „Magazin” dr Radmila Stojanović Peruško, specijalista internista – endokrinolog.

Ona smatra da za tu činjenicu odgovornost podjednako snose i oboleli i lekari. Doktori ne prepoznaju rizičnu kategoriju pacijenata kod kojih se može očekivati nastanak dijabetesa.

Ona ukazuje i na sledeći važan korak kada se postavi dijagnoza.

– Prvo je da se pacijent uputi na promene ishrane, drugi korak je da mu se objasni značaj redovne fizičke aktivnosti. Tek na trećem mestu su lekovi, i to tek ako promene u ishrani i načinu života ne pomognu. Nema leka koji može da nadvlada povišen šećer ako čovek ne prati šta jede i ako nema fizičke aktivnosti. Ne postoji čarobni štapić za lečenje dijabetesa, lekovi postižu pun efekat uz pravilnu ishranu, izbegavanje štetnih navika i usvajanja zdravog stila života, koje je lekar preporučio. Savremeni lekovi mogu da smanje i uspore komplikacije, ali važno je da pacijent bude svestan svog uticaja i da ima aktivan odnos prema bolesti – podvlači naša sagovornica.

Doktorka Stojanović Peruško objašnjava da korekcija ishrane nije dijeta, niti propisana fizička aktivnost zahteva da se zbog dijabetesa obavezno krene u teretanu i intenzivno vežba:

– Dovoljne su šetnje, vožnja biciklom, plivanje u skladu sa godinama i dogovoru s lekarom.

Mnoge kliničke studije dokazale su da se s promenom životnog stila, adekvatnom ishranom i rekreacijom može sprečiti pojava dijabetesa tipa dva. Međutim, većini osoba te mere nisu dovoljne. Nakon izvesnog vremena, potrebno je uvesti lekove, naročito osobama s predijabetesom. Osnovna uloga lekova jeste da spreče propadanje pankreasa.

Dijagnoza se od 2009. godine može potvrditi kroz vrednosti glikoziliranog hemoglobina (HbA1c).

– Ciljne vrednosti glikoziliranog hemoglobina (HbA1c) kojima težimo u terapiji kod najvećeg broja pacijenta treba da budu manje ili jednake sedam odsto. Ako posle tri meseca tabletama ne postižemo željeni nivo glikoziliranog hemoglobina (HbA1c), na tu terapiju dodaje se insulin dugog delovanja koji pokriva ono što bi naše telo trebalo da radi. U jednom trenutku kako tok bolesti napreduje tablete se izostavljaju i prelazi samo na insulinsku terapiju. To ne isključuje mogućnost da se ponovo s insulina pređe na tablete, što podrazumeva smanjenu telesnu težinu, jer je najveći broj pacijenata gojazan – objašnjava endokrinolog.

Savremena terapija dijabetesa sada pored dobre kontrole nivoa glikoziliranog hemoglobina odlaže i smanjuje najčešće komplikacije dijabetesa. Inovativni lekovi istovremeno efikasno smanjuju nivo šećera u krvi, ali smanjuju i kilograme i pritisak. Čuvaju srce i bubreg. Savremena terapija dijabetesa u Srbiji nudi dve grupe lekova.

– Najpopularniji su iz grupe GLP-1 receptorski analozi. Ovaj lek ima produženo delovanje i najsličniji je prirodnim supstancama koje luče creva da bi stimulisale lučenje insulina iz pankreasa. Novi lek koji je sintetisan u laboratorijama deluje na iste receptore na koje su delovale i te supstance iz creva. Ti receptori se nalaze na pankreasu, podstiču lučenje insulina i spuštaju nivo glukoze, ali i usporavaju pražnjenje želuca i deluju na nivou centralnog nervnog sistema, na taj način što smanjuju osećaj gladi. Ne smeju se davati pacijentima koji imaju upalu pankreasa i kamenje u žučnoj kesi. Ustanovljeno je da imaju receptore na zidovima velikih krvnih sudova i da tako sprečavaju na neki način aterosklerozu i razvoj kardiovaskularnih posledica šećerne bolesti – objašnjava naša sagovornica.

Međutim, ove medikamente na recept mogu da dobiju pacijenti ukoliko imaju prekomernu telesnu masu (indeks uhranjenosti tela preko 27) i ako imaju još neku bolest koja utiče na debljinu.

– Zasad ovaj lek nije registrovan za insulinsku rezistenciju, ali će verovatno biti – veruje dr Stojanović Peruško i dodaje da sada imaju i terapiju koja pomaže pacijentima kod kojih su ugroženi bubrezi (SGLT2 inhibitori).

Odgovornost lekara u izboru leka

Ova terapija omogućava povećano izlučivanje glukoze i tako snižava njen nivo u cirkulaciji, a smanjuje i krvni pritisak. Neka istraživanja kažu da su ovi lekovi manje efikasni u obaranju visokog šećera u krvi, slabije deluju i na gojaznost i na aterosklerozu, ali zato sprečavaju srčanu insuficijenciju – opasnu komplikaciju dijabetesa. Zato su ih i kardiolozi uvrstili u terapiju i kod onih pacijenata koji nemaju dijabetes. Ovi lekovi istovremeno smanjuju ili usporavaju oštećenje bubrega i dominantni su kada je u pitanju sprečavanje dijabetesne bolesti bubrega.

Doktorka Stojanović Peruško objašnjava da ma koliko novi lekovi bili savremeni i obećavajući, s nizom prednosti, ipak kod pojedinih pacijenata ne mogu da budu zamena za insulin. Insulin, koji je otkriven pre 100 godina, i dalje ostaje jedan od glavnih lekova kod terapije dijabetesa.

– To je snažan anabolički hormon, koji podiže procese u organizmu, nasuprot dijabetesu kao bolesti koja ih smanjuje. Savremena terapija dijabetesa nije alternativa insulinu, već se inovativni lekovi mogu kombinovati s insulinom i dati željeni efekat. Velika je odgovornost terapeuta da primeni pravi lek u pravom trenutku. Ovaj metabolički poremećaj na početku bolesti ispoljava se na jedan način, a onda evoluira i javlja se potreba da se uključe drugi lekovi i njihove kombinacije – zaključuje doktorka Radmila Stojanović Peruško.

Nema slučajnosti, ignorišu se simptomi

– Još uvek se granične vrednosti prihvataju kao slučajnosti. Razlog je i u nedostatku simptoma. Ignoriše se pojačana žeđ, učestalo mokrenje, zamagljen vid, mučnina, brzo zamaranje, osećaj malaksalosti, gubitak telesne mase, a sve su to znaci za uzbunu – upozorava dr Radmila Stojanović Peruško.

Dijagnoza dijabetesa tipa dva i pre 40. godine

– Imati dijabetes znači imati smanjen kvalitet života i perspektivu skraćenog života. Ranije je pojava dijabetesa tipa dva bila vezana za stariju životnu dob, međutim, danas se ovaj oblik dijabetesa javlja i u mlađih od 30 godina. Pogađa radno zaposlene, a često se otkriva u trudnoći.

Kod starijih osoba nešto veći nivo šećera u krvi retko izaziva probleme. S druge strane, lekari mogu da preporuče lekove ljudima koji dobiju dijagnozu do 40. ili 50. godine, jer kod njih čak i blago povišen nivo šećera u krvi može na kraju dovesti do zdravstvenih problema, poput oštećenja živaca ili krvnih sudova. Takva oštećenja mogu dovesti do komplikacija, poput bolesti bubrega. Svrha lekova je odlaganje ili sprečavanje štetnih efekata dijabetesa – naglašava dr Stojanović Peruško.