Kakvi su autobusi potrebni Beogradu

Dobro je da grad razmišlja o novom voznom parku javnog prevoza, ali pre toga treba da se organizuje javna rasprava o samom voznom parku, tipu vozila, kvalitetu vozila, infrastrukturi u gradu, održavanju vozila...

Šta se dešava s tramvajskom mrežom koja je puna rupa, pravi buku i cepa gume? Tako je, na primer, u Bulevaru kralja Aleksandra i u Požeškoj na Banovom brdu.

Šta je s eko-linijama? Zašto grad ne bi nabavljao samo električna vozila? Zemun je, na primer, idealan kandidat za električna vozila da bi se smanjilo zagađenje.

Ukoliko se budemo odlučili za vozila na gas, to mora biti metan zbog potrošnje, ali bi i država trebalo da smanji namete na metan da bi promovisala ekološka vozila.

Ko će nam biti dobavljači i da li ćemo i dalje uzimati vozila iz Turske i Kine, koja su u lošem stanju već nakon dve godine korišćenja? S druge strane, svim proizvođačima treba pružiti šansu, ali uz formiranje komisije stručnjaka iz svih relevantnih oblasti, da bi se videlo kakva su vozila Beogradu potrebna.

Pri nabavci vozila treba uzeti u obzir i korisnike. Zašto bismo opet nabavljali vozila iz Kine u kojima prosečni srpski građanin visok oko 180 cm ne može normalno da sedi, s obzirom na to da je razmak između sedišta mali?

Trebalo bi da se razmotri i da li će Beograd unificirati flotu ili ćemo svaki put nabavljati vozila od različitog dobavljača.

Beograd treba da poveća kontaktnu mrežu, da što više koristi trolejbuse i tramvaje i da smanji upotrebu gasa i goriva.

I da napomenem još nešto bitno, što niko ne pominje: bio bi dobro da u vozilima konačno počnu da se koriste „stop” tasteri. Tako vozači ne bi morali da zaustavljaju vozila kada na stajalištu niko ne izlazi. Tako bi se uštedeli i gorivo i vreme.

Bojan Komazec