Kad ceo grad slavi titulu fudbalskog šampiona

Grad u dve boje – plavoj i beloj – sa zastavama i trakama okačenim u gotovo svim ulicama, lampionima, transparentima na kojima su poruke duboke zahvalnosti ekipi Napolija na osvojenoj tituli u državnom fudbalskom prvenstvu – ovo je slika Napulja danas, a kako kažu žitelji prestonice italijanske regije Kampanije, slavlje će trajati mesecima. Čak i oni kojima je najvažnija sporedna stvar na svetu zaista samo sporedna ne mogu da ne budu opčinjeni ukrašenim gradom, u kojem je bukvalno na svakoj kući neki od simbola novog fudbalskog šampiona. Turisti se provlače između tezgi u Ulici Toledo, na kojima su uz obavezne figure Maradone i dresovi, čarape, zastavice karakteristični za Napoli, dok prodavci plastičnim trubama veličaju pobedu omiljenog kluba.

I dok Napolitanci slave svoje heroje i predstojeću titulu posle 33 godine, posetioci najvećeg grada na jugu Italije istražuju njegove lepote. Sam naziv Nea Polis, to jest Novi Grad, potiče od starih Grka, koji su ga podigli između sedmog i šestog veka stare ere na ovom području. U jezgru živi oko milion Napolitanaca, dok sa predgrađima broji više od četiri miliona žitelja. Prve kuće nalaze se bukvalno u podnožju Vezuva, vulkana koji je 79 godine naše ere, prilikom erupcije, pepelom potpuno zatrpao najbliže mesto – Pompeju, ali i okolne gradiće. Iako deluje kao obična planina, Vezuv je i dalje aktivan, a poslednja velika erupcija zabeležena je pre osamdesetak godina.

I baš ovaj vulkan „kriv” je za izgled većine kuća i zgrada – oronule fasade, rupe u zidovima, boja koja postoji samo još u tragovima, propala drvenarija... Kažu da većina stanovnika ne želi da ulaže u kuće i stanove, jer nikad se ne zna da li će Vezuv da se probudi.

U najvećem gradu na jugu Italije, pričaju meštani ali i turistički radnici, više od 300 dana godišnje sija sunce. Mi smo imali priliku da ga upoznamo i u danu koji je bio među onih šezdesetak kišnih. Dok su se nebo i Tirensko more vizuelno stopili u potpuno sivilo, turisti su se, naoružani kišobranima i plastičnim kabanicama, koje su vešti trgovci sa prvim kapima izneli na tezge, probijali kroz gužve na trotoarima napuljskih ulica, punih rupa i ploča koje se pomeraju, pa su se mnogi osećali – kao kod kuće.

Napulj ima i svoju poslovnu četvrt, popularni Siti, gde se u nebo uzdižu soliteri od čelika i stakla, poput onog u Londonu. Naravno, tu su i vile bogatih stanovnika. Gledajući ovaj treći grad po broju stanovnika u Italiji sa vidikovca do kojeg vas dovozi žičara, ostajete zadivljeni prizorom: zgrade „sabijene” jedna do druge sa uskim ulicama, prostiru se od planinskog masiva do Napuljskog zaliva, a među njima su i tri zamka, Arheološki muzej, u kojem se čuva većina predmeta pronađenih prilikom iskopavanja Pompeje, galerije, opera...

Turisti ispunjavaju Trg plebiscita čim grane sunce, a na ovom impozantnom mestu nalazi se i Kraljevska palata. Ulicom Toledo, za koju vam se čini da nema kraja dok koračate njome, stiže se na udaljeni Trg Dantea. U njoj su mnogobrojni kafići i restorani gde vam se nude najbolji napuljski specijaliteti – od vrhunske kafe i sladoleda do čuvenih pica i pasta. Ukoliko želite da posetite najpoznatiju piceriju u Napulju, kod popularnog Mikelea, to će vas „koštati” bar jednočasovnog čekanja u redu. Oni koji su probali pice kod Mikelea kažu – isplati se.

O Napulju i njegovom šarmu govorili su mnogi pisci i druge poznate ličnosti koji su mu se iznova vraćali. Grad kontrasta – prelepih trgova i znamenitosti, ljubaznih domaćina, restorana sa maksimalnom uslugom, prevoza žičarom, i autobusima koji solidno funkcionišu, baš kao i metroom, koji se godinama gradi, s jedne strane, ali i mesto na kojem „crveno” na semaforu niko ne vidi, gde izbačeni nameštaj stoji na ulici, a nad glavama turista u uskim ulicama meštani suše veš – s druge strane.

Poslovica kaže da oni koji dođu u Napulj dva puta plaču – kad pristignu u njega i kad ga napuštaju. Zaista, šarm Napulja oseća se na svakom koraku, dok koračate njegovim trgovima ili uskim ulicama ozloglašene četvrti, ipak držeći ruku na torbi, dok se odmarate u nekoj od bašti restorana pored mora ili posmatrate muzejske postavke. Ovaj grad ne ostavlja vas ravnodušnim, već budi želju da mu se jednog dana vratite.