Manje biciklističkih staza – teži put do zdravlja

Međunarodni dan bicikla, koji se proslavlja svakog 3. juna, i ove godine će na Trgu Nikole Pašića okupiti više od stotinu ljubitelja ovog prevoznog sredstva. Ovogodišnja proslava svetskog dana posvećenog ovim dvotočkašima u fokus stavlja promociju vožnje bicikla ne samo kao prevoznog sredstva, već i kao stila života.

Praznik posvećen biciklima ustanovljen je kao osnovni vid promocije pristupačnog, čistog i ekološki održivog prevoznog sredstva. Međutim, uprkos ovim benefitima, u glavnom gradu biciklista je malo.

– Po transportnom modelu grada, u prestonici svega jedan procenat građana koristi bicikl kao prevozno sredstvo. Broj biciklista se u prethodnih nekoliko godina povećao gotovo dvostruko, ali s obzirom na broj učesnika u saobraćaju, korisnika gradskog i automobilskog prevoza, ovo povećanje je neznatno – navodi Zoran Bukvić, član Udruženja „Ulice za bicikliste”.

Na teritoriji glavnog grada uređeno je više od 100 kilometara biciklističkih staza. A uzroke za mali broj biciklista, kako navode ljubitelji ovog dvotočkaša, treba tražiti u lošim uslovima za vožnju.

– U prethodnih nekoliko godina napravljeno je malo biciklističkih staza. Na godišnjem nivou se u proseku opremi svega nekoliko kilometara staze. Da bi u budućnosti zaista nastala sistemska promena, neophodno je da svake godine bude izgrađeno barem 10 do 15 kilometara novih staza – objašnjava Bukvić.

Po razvijenosti dužine i broja staza za bicikliste već godinama prednjači Novi Beograd. U ovom delu grada staze su najuređenije, ali je i teren najpodesniji za vožnju bicikla. Obeležavanje novih staza, kako tvrde biciklisti, često se najavljuje, ali mnogo slabije realizuje.

– Postoje delovi grada koji imaju zahvalan teren za vožnju bicikala i pružaju mogućnost za izgradnju staza. Ali, pošto je reč o prometnim delovima grada, niko neće ukinuti parking-mesta ili suziti ulice zbog biciklističke staze. Ovaj problem javlja se i u drugim evropskim državama – kaže Bukvić.

Prestoničke bicikliste ne muči samo nedovoljno izgrađena infrastruktura. Borba za korišćenje ovih održivih prevoznih sredstava najviše je okrenuta promeni zakonske regulative.

– Sva istraživanja ukazuju na odsustvo subjektivnog osećaja bezbednosti kao najveći problem biciklista. Osim što nema dovoljno adekvatnih staza, neophodna je i izmena zakonskih rešenja koja bi omogućila sigurniju vožnju. Takođe, problem našeg podneblja je i saobraćajna kultura. Biciklisti se ne smatraju ravnopravnim učesnicima u saobraćaju sa vozačima motornih vozila. Da bi dobili takav status neophodno je da se u promovisanje ovog vida prevoza uključe i grad i nevladin sektor – rekao je Bukvić.

Gradska uprava prethodnih godina je obezbeđivala subvencije za kupovinu bicikala, što Udruženje „Ulice za bicikliste” smatra dobrom strategijom za povećanje broja ovih vozača. Pored ove inicijative, predlozi za poboljšanje biciklističkog saobraćaja u prestonici su različiti.

– U našem gradu nema opcije iznajmljivanja bicikala, dok je to u mnogim gradovima regiona ustaljena praksa. Neophodno je da grad podrži ovu ideju da bi ona zaživela jer bi firma koja radi samostalno bicikle iznajmljivala po ceni prihvatljivoj za turiste, ali za svakodnevnu upotrebu sugrađanima takvo iznajmljivanje ne bi bilo isplativo. Još jedno od rešenja jeste ulaganje u električne bicikle, s obzirom na brdski teren u velikom delu grada, ovakva vozila, iako skuplja, pokazala bi mnogostruke prednosti – objasnio je Bukvić.

Mikromobilnost, odnosno vožnja lakih vozila, pored bicikala, sve više obuhvata i vožnju električnih trotineta. Međutim, uprkos svojim prednostima, ovaj tip prevoznog sredstva ne može prevazići značaj bicikla. E-trotineti su dobra zamena za vožnju automobila ili motora, ali ukoliko oni menjaju bicikl ili pešačenje, neće dati očekivano dobre rezultate.

– Električni trotineti takođe koriste baterije, koje se pune i menjaju, pa nisu održiva alternativa u onoj meri u kojoj je to bicikl. Takođe, oni ne zahtevaju fizičku aktivnost vozača i zato ni na koji način nisu zdravija opcija od automobila – dodaje Bukvić.

Uz lakše kretanje kroz saobraćajnu gužvu, manju potrošnju novca i lako pronalaženje parking-mesta, dobar uticaj na zdravlje je ključni razlog zašto se treba opredeliti za vožnju bicikla.

– Rekreativna vožnja bicikla najbolja je opcija za redovnu fizičku aktivnost od rane mladosti do duboke starosti jer ova rekreacija prija svima. Biciklizam aktivira mišiće nogu i leđa pa omogućava bolju ravnotežu i koordinaciju. Vožnja pokreće krvotok pa je dobra za rad vitalnih organa, dok se limfotok može pokrenuti samo aktivnošću. Pošto je limfa odgovorna za čišćenje organizma, vožnjom bicikla se i podmlađujemo – objašnjava dr Radmila Šehić.

Uz fizičku aktivnost, biciklizam je i prilika za provođenje vremena u prirodi i druženje pa ima veliku dobrobit za mentalno zdravlje. A prva prilika za druženje i vožnju bicikala za sve sugrađane biće već danas.

Matine u KC „Grad”

Okupljanje ljubitelja bicikala je danas od 14.30 časova na Trgu Nikole Pašića odakle će 139. Kritična masa  krenuti u vožnju do Novog Beograda, duž bulevara Mihajla Pupina i Zorana Đinđića, a potom će se biciklisti preko Brankovog mosta vratiti do Kulturnog centra „Grad”, gde će u 16 sati početi matine žurka. Za muziku će biti zadužen Igor Šćepanović, biciklista koji na svom dvotočkašu obilazi svet, ali kao muzičar je poznatiji pod nazivom „Šćepine vragolije”. Druženje posvećeno Međunarodnom prazniku bicikla organizuju Ujedinjene nacije i ambasada Holandije u Srbiji, Udruženje građana „Ulice za bicikliste” i Kulturni centar „Grad”.