Izazovi pred Rusijom i EU
Od našeg specijalnog izveštača
Krinica, septembra – Pad Berlinskog zida i poraz komunizma dali su šansu državama centralne i istočne Evrope da donekle sustignu zapadnoevropske zemlje u ekonomskom razvoju i postave se kao bezmalo ravnopravni ekonomsko-politički partneri zemljama takozvane stare Evrope. Iako su pojedine države uspele u tome, najnovije geopolitička situacija izazvana, pre svega, nedavnim petodnevnim ratom na Kavkazu dovela je istočnu Evropu u nezavidnu situaciju. Da sa jedne strane protiv Rusije zahteva oštru reakciju Zapada, kako Evropljana tako i Amerikanaca, a sa druge strane da bude smirivana od starih članica Evropske unije, pre svega Nemačke i Francuske, koje su poprilično ekonomsko-politički vezane ruskim gasom.
Dok predsednici Poljske, Estonije, Litvanije i Letonije beskompromisno podržavaju zvanični Tbilisi, čak i poređenjem ruskih akcija u Južnoj Osetiji sa nacističkim rasparčavanjem Čehoslovačke, lideri Francuske i Nemačke, kao i čelnici evropske administracije u Briselu, smiruju istočnoevropske strasti i na izvestan način ukazuju da ih Rusija ima u šaci. Budući da Evropa više od 40 odsto svojih potreba za gasom namiruje iz ruskih izvora, pri čemu postoje procene da će za nekoliko godina ova zavisnost biti čak 70 odsto, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi nikad ozbiljno nisu ni razmišljali o eventualnom uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji. O tome su više raspravljali mediji podstaknuti izjavom francuskog šefa diplomatije, ali i sam Kušner je znao da od toga nema ništa.
O svim ekonomskim i političkim aspektima, koji potresaju Evropu i njene susede, narednih dana biće iscrpnih polemika na Osamnaestom ekonomskom forumu u poljskoj banji Krinica, čiji je „Politika” jedan od medijskih partnera. Ovaj forum (www.forum-ekonomiczne.pl), koji se održava od 10. do 13. septembra, pod temom „Evropske dileme: Centralna Evropa – aktivan partner ili pasivan posmatrač”, već uveliko je dobio epitet istočnoevropskog Davosa, koji nekadašnje države pod „gvozdenom zavesom” nameće kao ozbiljne ekonomske činioce.
Osim o temama iz oblasti biznisa, menadžmenta, makroekonomije i energetike, na čak 130 debata biće reči o društvenim, regionalnim i naučno-kulturnim problemima, potom o bezbednosnim izazovima u međunarodnim odnosima, regionalnoj politici nasuprot globalizaciji, državnim reformama, Evropskoj uniji i njenih susedima i evropskim integracijama.
Uprkos brojnim temama, očekuje se da će u žiži interesovanja biti sukob na Kavkazu uz fokusiranje na ulogu država centralne i istočne Evrope, koje su prvi susedi Rusije.
Rusija je, inače, pojedinačnim pregovaranjem o energetskim sporazumima sa svakom članicom Evropske unije ponaosob uspela da zaobiđe briselsku administraciju, koja bi imala čvršću pregovaračku poziciju jer to radi u ime 27 država. To je razjedinilo jedinstvene interese članica EU, tako da nije za čuđenje što na zasedanjima Evropskog parlamenta nemački evroparlamentarci hvale odnose sa Rusijom, dok estonski vape za čvršćom politikom.
Zvanična Moskva je uspela da postigne takvu poziciju da može različitim cenama gasa da posvađa članice EU ukoliko joj to u nekoj diplomatskoj borbi zatreba. Da je njen uticaj veliki svedoči podatak da su Nemačka, Francuska i Italija najveći kupci ukupne količine gasa koji Rusija isporučuje Evropi, a udeo ruskog uvoza kreće se od 25 do 40 odsto ukupne potrošnje u ovim zemljama. Međutim, države istočne i srednje Evrope skoro sav gas nabavljaju iz Rusije, tako da je u Austriji ruski udeo 74 odsto, u Poljskoj 62 odsto, a u Slovačkoj i Finskoj 100 odsto.
Međutim, energetski izazovi i polemike, poput izgradnje gasovoda „Nabuko” nasuprot „Južnom toku”, neće biti jedini u žiži Ekonomskog foruma u Krinici. Političari, eksperti, privrednici, novinari i predstavnici civilnog sektora raspravljaće i o Balkanu, odnosno njegovoj poziciji na svojevrsnom raskršću na putu evroatlantskih integracija i integracija u EU. Učesnici debata izložiće svoje mišljenje o tome koliko je neophodan mnogo ozbiljniji pristup u iznalaženju načina za ubrzavanje evropskih integracija zapadnog Balkana, uprkos pitanjima političke slabosti država regiona, potom nestabilnosti, nedefinisanom teritorijalnom integritetu, ali i organizovanom kriminalu.
Osim debata, Ekonomski forum u Krinici svake godine dodeljuje i nagrade pojedincima, kompanija i institucijama iz centralne i istočne Evrope za njihov izuzetan doprinos u protekloj godini.