Vrstan pravnik i romantični pesnik

Dr Slobodan Panov je bio sjajan poznavalac prava, ali nije bio „pravnik zanatlija”, začauren u često suvoparnom, klasičnom „paragrafskom” normativnom ambijentu. Izučavanje prava je bogato oplemenjivao mislima iz sfere etike i filozofije.

Verovao je da će „lepota spasiti svet”, uprkos mnogim ružnim stvarima kojima je svedočio. Objašnjavao je efektno taj užasan paradoks da moderno skoro „orvelovsko” doba nekada podrazumeva i veliku hipokriziju, te to ilustrovao primerom „milozvučnog” imenovanja NATO agresije na SRJ 1999, „krštene” kao operacija „Milosrdni anđeo”. Bavio se pravima dece, a kao primer drastičnog kršenja dečjih prava navodio je desetine ubijene dece tokom agresije. Svoje mesto u njegovim radovima našla je i najmlađa žrtva „Milosrdnog anđela” – Milica Rakić.

Bio je beskompromisni borac u svojevrsnom „ratu” za porodicu. Objašnjavao je pogubnost nekih „modernih tendencija” svedenih na degradiranje tradicionalnih porodičnih vrednosti, razvijanje nekakvog tobož modernog socijalno-porodičnog „inženjeringa”, koji se žalosno svodi na uništavanje „klasične” porodice, sa monstruoznim pretvaranjem oca i majke u „roditelja A” i „roditelja B”, te uz prepuštanje deci da vremenom sama odluče kojeg će pola definitivno biti.

Vrstan pravnik, a u dubini svoje plemenite duše bio je i romantični pesnik. Duša mu je bila tanana. Takva pesnička duša je u ovom često surovom vremenu trpela i teške udarce. Stoički ih je podnosio na nogama.

„Smrt nije tačka, nego zapeta u životu nas ljudi”, često je dr Slobodan Panov, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, citirao pravoslavne teologe. Od 31. maja 2023. godine boleće nas ta zapeta rastanka. Rastanka od našeg Slobodana, Čoveka, Oca, Profesora, Vernika i Intelektualca, koji je živeo u duhu svog imena. Slobodan!

Profesor Slobodan Panov rođen je 20. jula 1964. godine u Aleksandrovcu župskom. Osnovnu i srednju školu završio je u Velikoj Plani. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao je 1987. godine sa prosečnom ocenom 9,70, kao jedan od najboljih studenata u svojoj generaciji. Kao student bio je stipendista Univerziteta u Beogradu i Republičke fondacije za stipendiranje naučnog i umetničkog podmlatka Srbije. Na poslediplomskim studijama građanskopravnog smera, usmeni magistarski ispit položio je sa odlikom, a magistarsku tezu na temu „Potpuno usvojenje – način zaštite deteta bez roditeljskog staranja” odbranio je 1994. godine sa odlikom. Doktorski rad „Pravo na roditeljstvo” odbranio je 1998. godine. Obavljao je dužnost sekretara Katedre za građansko pravo, dužnost sekretara Organizacionog odbora naučno-stručnog skupa „Reforma porodičnog zakonodavstva”, prodekana Pravnog fakulteta, potpredsednika Komisije Udruženja pravnika Srbije za organizovanje pravosudnog ispita i člana Komisije Ministarstva Vlade Republike Srbije za izradu novog zakona o porodici. Iza sebe je ostavio ćerku Mašu.

Ono što zauvek ostaje jeste divna uspomena svih nas na sve ono što je prethodilo ovoj zapeti profesora Panova, a koja neminovno sledi svakom životu. Ako je život pre te „zapete” bio ispunjen dobrotom, plemenitošću i brojnim drugim vrlinama, onda osećaj ponosa i časti olakšava osećaj tuge zbog gubitka prijatelja. Ostaje sećanje na posvećenog i požrtvovanog oca i supruga. Na beskompromisnog prijatelja i kolegu. Na istinskog rodoljuba.

Iza profesora Panova ostaju desetine knjiga i radova iz Porodičnog prava i Naslednog prava, ali ostaje i duboko uklesano sećanje na njegovu erudiciju i znanje, na filozofsko-umetnički stil razmišljanja, pisanja i kazivanja, koje je bilo bliže bogatoj renesansi, nego savremenom dobu, često izdašnom u trivijalnostima, a oskudnom u pravim vrednostima. Profesor Panov je dobro znao šta su prave vrednosti.

Prerano nas je napustio, ali ostaće sećanje na jedno vreme na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koje će se u bliskoj budućnosti meriti i po mudrosti, dobroti i nastavničkom radu profesora Slobodana Panova. Ostaje sećanje na jednog dobrog čoveka.

Neka je večna slava i hvala našem dobrom profesoru i dragom prijatelju Slobodanu Panovu.

Dr Milan Škulić
Dr Miloš Stanković,
Profesori Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu