Sarin oštar start na Moskvu

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 12. septembra – Republikanska kandidatkinja za potpredsednicu Amerike Sara Pejlin (44) nagovestila je da bi – u tandemu sa svojim šefom Džonom Mekejnom (72) – zastupala prilično oštar nastup prema rivalima u svetu. Nije, na primer, isključila ni mogućnost da dođe do rata s Rusijom – oko Gruzije.

Izrečeno joj treba, ipak, privremeno uzeti s povećanom dozom razumevanja za njen položaj, opisan u izreci „našla se vila u čem’ nije bila”, pošto je morala da dokazuje da je kvalifikovana za visoku dužnost, pa da je upućena i u stvari koje nije bila u prilici da pobliže upozna, kao što su složeni, ne samo najširi nego i dvostrani, međunarodni odnosi. Sinoć je, naime, dala svoj prvi opsežni intervju nekom od uticajnih medija, televiziji Ej-Bi-Si, posle brzometnih časova koje su joj o globalnim vezama dali eksperti iz Mekejnovog izbornog štaba, čime je popunjen tek deo praznina u njenom viđenju sveta. S položaja guvernera Aljaske i osobe koja je više bila posvećena lovu na losove i losose, nego poteri za „američkim neprijateljem broj jedan” Osamom bin Ladenom.

U ne sasvim konkretizovanom razgovoru sa iskusnim voditeljem Čarlijem Gibsonom (65), Pejlinova je široj javnosti premijerno stavila na znanje da bi do rata s Rusijom moglo da dođe – u okviru odredaba NATO-a da štiti svoje članice (a što podrazumeva da bi tada Gruzija imala takav status). Rekla je, ujedno, da prvenstvo daje diplomatskim sredstvima, uz eventualno zavođenje sankcija Moskvi, pa da ne veruje u obnovu hladnog rata, ali da se Kremlju ne može dopustiti da sebi potčinjava susede, da bi istakla da je njoj kao čelniku Aljaske, s čijih se delova „može videti Rusija”, stalo do dobrih veza s tim susedom (od koga je Amerika 1867. Aljasku otkupila za ondašnja 7,2 miliona, iliti sadašnjih približno 360 miliona, dolara).

Da kupoprodaje preko Beringovog moreuza nije bilo, ko zna kakva bi bila sudbina i Pejlinove i svetskih odnosa i položaja Rusije, koja bi možda ostala jedina zemlja s povezanim teritorijalnim protezanjem na tri kontinenta. Ali, trgovina – sitnicama kao i „krupnicama” – vrti gde burgija neće.

Promet interesa se ispostavlja kao odlučujući i u Sarinom slučaju. Opšte čuđenje zbog Mekejnove odluke da nju, neiskusnu, uzme za svoju „desnu ruku”, svrgla je okolnost da je taj tandem ubrzo smanjio prednost demokratskog dueta Barak Obama (47) – Džozef Bajden (65), a po nekim anketama ga sustigao i čak pretekao.

Ta okolnost Sari olakšava novi posao. Svesna svoje atraktivnosti kao novog fenomena „provincijalke protiv elite centra”, uz to i uverljiva pripadnica lepšeg pola, ona se ne libi da izriče svoje sudove i o neproučenim kretanjima – bez straha od činjenica.

U sinoćnom intervjuu ona se iskazala i kao odlučni podržavalac Izraela da se, na način koji nađe za shodan, odbrani od pretnji Irana, koje predstavljaju „opasnost za ceo svet”. A izbegavajući jasan odgovor na pitanje da li Amerika ima pravo da interveniše na teritoriji Pakistana, u potrazi za Bin Ladenom i njegovim uporištima, ona je ponovila formulu da Americi uvek na „stolu stoje sve opcije”.

Najviše muke imala je s prepoznavanjem – šta je voditelj „hteo da kaže” kad ju je pitao o „Bušovoj doktrini”. Tek kad joj je, u trećem preciziranju, postalo jasno da se radi o doktrini „preventivnog napada” (neosnovano, kako se ispostavilo, primenjenoj u Iraku), rekla je da se s njoj slaže „ako se radi o blagovremenoj odbrani Amerike od opasnosti da bude napadnuta, na osnovu pouzdanih obaveštajnih izveštaja”. Ne osporavajući direktno Buša, dodala je da bi pretpostavljena nova vlast, s njom na položaju broj dva, bila „bolja” na zadacima u Iraku, na čije bojište kreće i njen 19-godišnji sin. 

Nije napravila upadljivije gafove, konstatovao je „Njujork tajms”. Ali, posmatrači su primetili da su u intervjuu o svetskim kretanjima izostali njen široki osmeh i populistička frazeologija. Valjda zbog toga što je dokučila, ili čula od drugih, da su pitanja kojima je izložena, već sada, znatno ozbiljnija od njenog, još probitačnog, izbornog imidža.

U svakom slučaju, Sara je oštro startovala, pogotovu – na Rusiju, ukazuju ovdašnji analitičari. A time i potvrdila, naznačava se, nadimak Barakuda – dobijen zbog agresivne igre u srednjoškolskom košarkaškom timu…