Izgnani podložili napušteno ognjište

Valjevo – Posle 12 godina izbegličkog potucanja, šestočlana porodica Pejnović, iz okoline Gospića, konačno je dobila krov nad glavom: zahvaljujući donaciji italijanske vlade i pomoći Komesarijata za prognane, oni su prva od blizu hiljadu porodica, koja je kupovinom napuštenog seoskog domaćinstva trajno zbrinuta. U selu Cariću nadomak Valjeva, iz pre deceniju zagašenog odžaka, ponovo je počeo da se vije dim.

Kada su, u martu ove godine, preuzeli papire od vlasnika domaćinstva Sekule Milutinovića, priča glava porodice Mirko Pejnović (35), bukvalno im je trebalo mesec dana da "pronađu" kuću među korovom i šipražjem. Danima su palili krpe da rasteraju zmije, jer pre njih, ulazna vrata kuće niko nije otvarao više od deset godina.

– Još nije sve sređeno i dograđeno u našoj "kući iz bajke", kako je zovemo, bez obzira na setu i nezaborav da smo u selu Raduč kod Gospića imali opremljeno domaćinstvo sa dve kuće i dva ekonomska objekta. Posedovali smo i 12,5 hektara zemlje, bio sam jedan od najvećih proizvođača krompira. A onda je 1995. godine, preko noći, sve planulo i uništeno. Na sreću, sačuvali smo žive glave i došli u Srbiju – kaže nam Mirko, dodajući da, zbog njegovog učešća u odbrani sela, niko od porodice ne može da se vrati u rodno mesto.

Ali, Mirko ne očajava, već sa suprugom Vesnom, kćerkom Biljanom, odličnom učenicom četvrtog razreda osnovne škole, roditeljima i babom kojoj je 87 leta, kuje nove, krupne planove. Uz kuću i pomoćne prostorije, na pola hektara okućnice već se organizovao i veli da nema govora da će biti gladni. U toru koji je sam sagradio, ima deset mladih ovaca koje je dobio na uslužno gajenje od opštinske direkcije za robne rezerve. Pun je i svinjac, u bašti se zelene glavice kupusa, a burad sa prevrelim šljivama iščekuju da za koji dan podloži lampek.

– Odrastao sam na selu i bavio se isključivo poljoprivredom, pa dobro znam šta se radom može postići. Kupovinom ovog imanja povratili smo dostojanstvo, raspoloženje i osmehe. Dugo je trajalo naše tumaranje i izgubljenost, ali isto tako nadu nikada nismo gubili.

Oko našeg imanja ima puno zemlje koju niko ne obrađuje, pa planiram da naredne godine uzmem koji hektar u zakup – priča Mirko i dodaje da ga obližnja planina Medvednik neodoljivo podseća na krajolik zavičajnog Velebita.

Jelica Simeunović, iz kancelarije Povereništva za izbegla i prognana lica, kaže da u valjevskom kraju trenutno ima više od 70 napuštenih seoskih domaćinstava koja se nude na prodaju. Zbog toga je podnela zahtev opštini da u budžetu za narednu godinu budu planirana sredstva sa kojima bi se pomoglo da izbegličke porodice ponovo u njima potpale ognjišta. Računaju, kaže nam, i na podršku iz fondacije koju je osnovao Vlade Divac, čiji je cilj takođe trajno zbrinjavanje izgnanih i prognanih na prostorima Srbije.