Studentske razmene – prilika za sticanje novih iskustava

Imam drugare od Argentine i SAD sve do Hongkonga, pohvalio se „Politici” Stanko Jović, student završne godine Ekonomskog fakulteta u Subotici, Univerziteta u Novom Sadu. On je u okviru studentske razmene proveo letnji semestar školske 2021/2022. na Univerzitetu Primorska u Kopru.

– Najteže mi je bilo da usaglasim predmete na matičnom fakultetu sa predmetima koje sam tamo polagao. U ovome su mi pomogli predstavnici oba fakulteta – rekao je Jović za naš list.

On je jedan od studenata koji je iskoristio mogućnost da otputuje u okviru projekta međunarodne razmene studenata „Erazmus plus”, najvećeg edukativnog programa u Evropi. Studenti u izabranoj zemlji provedu uglavnom jedan semestar, ali nekad i celu akademsku godinu.

Jović je dodao da ga je iskustvo koje je stekao na razmeni inspirisalo da se prijavi za još jednu, pa sada studira u Austriji, na Univerzitetu u Gracu.

S druge strane, Žuli S., studentkinja iz Francuske, provela je zimski semestar školske 2022/2023. na Filološkom fakultetu u Beogradu.

– Sviđaju mi se balkanska kultura, muzika, mentalitet ljudi, ali i rakija. Profesori su bili veoma fini prema nama. Nije mi bilo teško da pratim nastavu, zato što fakultet u Srbiji funkcioniše slično kao moj matični – istakla je naša sagovornica.

Razmene su otvorene za studente druge godine i starije. Prijavljivanje je moguće preko platforme „MobiOn”, gde se nalaze i sve neophodne informacije, spisak univerziteta za razmenu, smerovi koji se mogu studirati, rok za konkurisanje i lista potrebne dokumentacije.

– U pretraživaču na sajtu zainteresovani studenti bi trebalo da odaberu „odlaznu razmenu”, što znači izbor fakulteta u inostranstvu koji žele da pohađaju. Tako će im se suziti odabir naučnih oblasti. Ako pretražuju po zemlji, izbor je širi, ali i komplikovaniji – rekao je za naš list Marko Božović, sekretar Kancelarije za mobilnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Najvažniji dokument koji se postavlja na ovu platformu je „ugovor o učenju”. To je formular, u koji se, pored podataka o kandidatu i matičnoj i gostujućoj instituciji, unosi spisak odabranih predmeta čija će predavanja student pohađati na stranom fakultetu. Profesori sa matičnog fakulteta mogu značajno da pomognu pri odabiru predmeta kako bi se studentu svi ispiti koje je položio u inostranstvu priznali po povratku.

Lista položenih ispita na matičnom fakultetu je još jedan dokument neophodan za apliciranje. Jedan od uslova za odlazak je i znanje jednog stranog jezika, najčešće engleskog i neophodno je priložiti sertifikat kao dokaz.

Pozivi za razmene se otvaraju uglavnom u januaru i februaru za letnji semestar tekuće akademske godine, ali mogu biti i nešto kasnije.

– Ima i „razmena” aktivnih tokom cele godine. U julu i avgustu otvorenih poziva nema, jer je tada raspust – istakao je Božović.

Školarina se ne plaća, već studenti dobijaju stipendiju koja pokriva troškove života u inostranstvu.

– Iznos stipendije je određen po grupama zemalja. Kalkulator fizičke udaljenosti od države iz koje student dolazi do one u kojoj će boraviti primenjuje se u računanju putnih troškova – dodao je Božović.