Mogu li izbori da ohlade uzavrelu političku scenu

Pružena ruka saradnje predsednika Srbije Aleksandra Vučića predstavnicima opozicije najverovatnije će ostati u vazduhu. Niko od političkih neistomišljenika ne navodi da želi razgovor o razrešenju političke krize dok se ne ispune njihovi zahtevi. S druge strane, pitanje je i o čemu bi se i vodio razgovor ukoliko vlast odbija da ispuni ultimativne zahteve dela opozicije. Kao rešenje, vlast predlaže vanredne parlamentarne izbore, od kojih proevropska opozicija zvanično ne beži, ali bi neki u njihovim redovima, ipak, više voleli da protesti na ulicama traju toliko da bi bez izbora mogli da postanu deo prelazne vlade.

Poslednjih desetak dana održano je nekoliko protestnih skupova na kojima su upućivane političke poruke onoj drugoj strani. Vučić je još 26. maja pozvao na dijalog, ali je istakao da prelazne vlade neće biti dok je on živ. Nešto slično je dan kasnije, na izbornoj skupštini SNS-a izjavio novi lider SNS-a Miloš Vučević. Proevropska opozicija je, pak, tražila da se ispune njihovi uslovi. Sa druge strane, oružani napadi na goloruk srpski narod na Kosmetu na ulice su izveli i predstavnike ekstremnije desnice koji su blokirali auto-put da bi kasnije protestovali ispred nemačke ambasade.

Zanimljivo je da osim predsednika republike niko nije spreman za dijalog, opozicija hoće da razgovara samo o prihvatanju svih njihovih zahteva. Aleksandar Vučić je više puta izrazio spremnost za razgovor sa predstavnicima opozicije, ali ne i da ispunjava, kako je rekao, nečije hirove i zato je poručio da jedan zahtev nikada neće biti ispunjen. „Rekao sam da sam spreman na dijalog. Da razgovaramo, ali nikada im neće biti ispunjen zahtev za smenu ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića. To je besmislen zahtev, sve ubice je uhapsio, nismo tu da ispunjavamo nečije hirove. Da razgovaramo i da se dogovaramo, zato smo tu”, rekao je predsednik na TV Pink. „Da li su rekli hvala što ste ukinuli rijaliti, nisu bili zainteresovani, a nisu ni za REM ni za Ružića”, rekao je predsednik.

Predsednik opozicione Stranke slobode i pravde Dragan Đilas kaže da mu se čini da je poziv predsednika Vučića opoziciji na dijalog „dosta kontradiktoran”. „Upućuju se najstrašnije reči o ljudima koji se na razgovor pozivaju. Ja, koji sam pre 14 meseci išao na takav razgovor uz obećanje o beogradskim izborima i smanjenje tenzija u društvu, vrlo sam skeptičan”, rekao je Đilas za televiziju N1. Dodaje da konačnu odluku o Vučićevom pozivu ne treba da donese nijedna stranka pojedinačno, već da stranke koje organizuju okupljanja protiv nasilja treba da sednu za sto i nađu pravi odgovor na poziv na dijalog. „Ne znam šta tako može suštinski da se dogovori. Jer Srbija je u ogromnim problemima koji su sa ovim tragedijama samo izbili na površinu. Neophodno je naći rešenje za nasilje koje je krenulo u skupštini i medijima i na kraju se završilo katastrofalno”, rekao je Đilas.

Kopredsednik stranke „Zajedno” Nebojša Zelenović saopštio je „da nema razgovora sa predsednikom Vučićem dok ne budu ispunjeni svi zahtevi građana” koji se nedeljama okupljaju i traže normalnu državu u kojoj će biti bezbedni svi građani i sva deca. „Zahtevamo smenjivanje rukovodstva RTS-a zbog emitovanja programa koji afirmišu nasilje, kriminal i agresiju, oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi zbog kršenja zakona, promocije nasilja i nemorala, smenjivanje svih članova Saveta REM-a, kao i zabranu štampanih medija koji promovišu nasilje i objavljuju lažne vesti i krše novinarske kodekse i ukidanje svih rijaliti programa i emisija koje promovišu nasilje, agresiju i nemoral na televizijama sa nacionalnom frekvencijom”, rekao je za naš list Zelenović.

I šef poslaničke grupe Narodne stranke Miroslav Aleksić navodi da prvo moraju da budu ispunjeni zahtevi protesta, a kada dođe trenutak za izbore, građani će imati priliku da biraju. „Nema nikakvih razgovora sa Vučićem. To nije tema, nego on mora da ispuni zahteve. O čemu da se dogovaramo s Vučićem? Da RTS, REM, skupština i vlada moraju da poštuju zakon? O tome nema razgovora, nego oni moraju da poštuju zakon”, kaže za naš list Aleksić.

Lider Demokratske stranke Zoran Lutovac takođe poručuje da nema nikakvih razgovora i zahteva ispunjavanje uslova. Tvrdi „da vlast seje mržnju i netrpeljivost, a da posle toga pozivaju na jedinstvo i spuštanje tenzija”. „Najpre nas nazove lešinarima i hijenama, a potom nas neformalno, preko društvenih mreža, pozove na dijalog. Neverovatno. Ne osećam se ni kao lešinar niti kao hijena. Ako se neko tako oseća, neka ode na taj razgovor, ja sigurno neću ići”, naglasio je Lutovac.

Očigledno je da ako obe strane ostanu na početnim pozicijama do dogovora neće doći i da će se nastaviti politička kriza. Predsednik republike Vučić izjavio je da će se ići na izbore, ako ne bude mogao da se reši problem i deo opozicije nastavi proteste sa zahtevom da se smeni ministar Bratislav Gašić. Ističe da nikada od izbora nije bežao i da će ih biti i sada ako deo opozicije kaže „nastavljamo proteste iako ste nam sve ispunili, a nećete da smenite po našem zahtevu Bratislav Gašića”. „Ne prihvatate da ministar neće biti smenjen, onda idemo na izbore. A onda možete da bojkotujete, ne bi bilo prvi put, radite šta hoćete, da objasnite da ponovo uslovi nisu dobri, a prošli put su bili dobri”, poručio je Vučić i dodao da prelaznih vlada neće biti.

Na pitanje da li bi opozicija izašla na izbore koje bi Vučić, bez ispunjenja zahteva građana, raspisao za jesen, Zoran Lutovac kaže da ne bi smela da izađe na takve izbore, već da se zalaže, kako kaže, za prave izbore. „Sumnjam da će se Vučić usuditi da uradi tako nešto, a ako bi to uradio, opozicija ne bi smela da izađe na takve izbore. I siguran sam da bi za takav stav imala podršku građana. Razrešenje krize u društvu ne može se ostvariti putem ’lažnih’ izbora”, ocenio je Lutovac.

I Miroslav Aleksić iz NS navodi da prvo moraju da budu ispunjeni zahtevi protesta, a kada dođe trenutak da se održe za izbori. „Mogu da raspišu izbore sutra, ali nećemo odustati od zahteva i biće nas još više na ulicama. Nema više igranja, završena je priča o Vučićevim igrokazima i manipulacijama”, rekao je Aleksić.

A šta na ove konstatacije kažu predstavnici vlasti? Predsednik Izvršnog odbora SNS-a Darko Glišić izjavio je da će redovni lokalni i pokrajinski izbori biti održani u prvoj polovini 2024. godine, a da će odluke o drugim, vanrednim izborima koji bi mogli da budu raspisani pre, ili uz njih, biti uskoro konkretizovane. „Videćemo. Kad vam neko ospori legitimitet i kaže da nemate poverenje naroda, logično je da mu izađete u susret i raspišete izbore. Međutim, kad god pomenemo izbore, opozicija zaćuti kao da joj je maca pojela jezik”, rekao je Glišić za naš list.

Lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić nije za vanredne parlamentarne izbore i pita šta će nam oni i kome su potrebni. Za „Politiku” kaže da izbori sada nikome ne bi odgovarali, ali je interes države važniji od stranačkih i ako je interes države da se ide na vanredne parlamentarne izbore – to je drugo pitanje. Podsetio je da su u prvoj polovini sledeće godine redovni lokalni izbori, ali da on smatra da beogradski izbori nisu potrebni, jer, kako navodi, postoji stabilna većina. „Znate, oni misle da se glavna politička borba vodi oko toga što opozicija traži izbore i misle da su napravili veliki politički potez tražeći smenu Vučića, Dačića, Ane Brnabić. Oni se nadaju da Vučić to neće da prihvati. Mi smo ozbiljna politička stranka i izbori ne mogu da nas iznenade”, kaže Dačić i dodaje da se od početka političke karijere zalaže za redovne izbore i dodaje da je to stvar političke odluke.Antrfile

Bojan Klačar: Moguć izlazak na birališta do kraja godine

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže da ne bi bilo iznenađenje da vanredni parlamentarni izbori budu održani do kraja godine. Za „Politiku” navodi da je prvi razlog, gde nauka i praksa kažu, da kada postoji određena vrsta krize, jedno od preporučljivih rešenja je raspisivanje izbora koji bi tu krizu rešili. „Drugi razlog je Kosmet i činjenica da vladajućoj koaliciji mogu da odgovaraju neki raniji izbori zbog toga što, kako sada stvari stoje, neće doći do neke prevelike implementacije „Ohridskog sporazuma”, što daje nešto lakšu poziciju vladajućoj stranci da objasni svojim biračima šta je to prihvaćeno i da na neki način amortizuju kritike koje su došle na njihov račun u vezi sa ovim sporazumom. Treći razlog je što su male šanse da se opozicija konsoliduje ako bi bili neki brzi izbori, jer je teško da dramatično promeni trendove. Vremeno, ukoliko protesti na ulicama budu trajali, onda će opozicija dobiti priliku da se konsoliduje i na ozbiljniji način pripreti vladajućoj koaliciji”, kaže Klačar.

Dodaje da nećemo znati da li će biti izbora dok se ne promeni trenutna konstelacija snaga u političkom životu. Vladajućoj stranci bi odgovarali izbori u ovoj godini pod uslovom da protesti budu u silaznoj putanji i misli da vladajuća koalicija neće raspisivati izbore dokle god protesti na ulicama traju. „Opoziciji mnogo više u ovom trenutku odgovaraju protesti nego izbori, jer oni na taj način mogu da oslabe vladajuću stranku dok se ne promeni pat pozicija, neće biti raspisani vanredni parlamentarni izbori”, dodaje Klačar.

Ipak, naš sagovornik očekuje da budu održani objedinjeni izbori, jer je to politička praksa poslednjih dvadesetak godina. Zbog „faktora Kosovo”, za nijansu daje veću šansu da će izbora biti ove godine, ali parlamentarnih. „Koliko god se sada činilo da su protesti glavna vest, Kosmet će u doglednoj budućnosti biti najvažnija tema i prioritet. Možda je SNS siguran u dobre rezultate na lokalnim izborima ili je spreman možda da žrtvuje nekoliko lokalnih samouprava ako proceni da su mu važniji vanredni parlamentarni izbori. Ne bi me iznenadila mogućnost da se izbori održe do kraja ove godine, ali da zbog redovnih lokalnih izbora SNS i dalje drži otvorena vrata i za sledeću godinu”, ističe Klačar.

Na pitanje kada ćemo znati da li će građani Srbije ove godine na birališta, Bojan Klačar odgovara da je za vladajuću stranku trenutno licitiranje izborima komplikovano jer ima dosta stvari koje su van kontrole – Kosmet i protesti na ulicama. „Sve dok postoji okruženje u kojem SNS ne može da uspostavi kontrolu nad političkom agendom, mislim da nećemo znati kada će izbori biti održani. Siguran sam da datum izbora sada ni naprednjaci ne znaju”, zaključuje Bojan Klačar.