OPEK plus igra novi poker

Cena barela brenta i lake teksaske nafte nastavile su u petak da rastu (75,49 dolara, odnosno 71,31 dolar) usled velike neizvesnosti oko sledećeg koraka OPEK plusa, udruženja 23 države izvoznica nafte koje predvode Saudijska Arabija i Rusija na današnjem sastanku u Beču.

U decembru je OPEK plus najavio da će u nedelju u austrijskoj prestonici biti održan samit lidera udruženja koje svetskom tržištu isporučuje 60 odsto nafte. U petak po podne na zvaničnom sajtu OPEK-a za nedelju nije bio najavljen nijedan skup. Međutim, Sekretarijat OPEK-a je ove sedmice razaslao pozivnice novinarima za praćenje skupa, koje u slučaju bez presedana, ovog puta nisu dobili, i to bez ikakvog obrazloženja, izveštači niza ključnih zapadnih finansijskih medija poput: „Volstrit džornala”, Blumberga i Rojtersa.

Prema ranijim najavama, OPEK plus bi ovog puta u Beču na prvom skupu „licem u lice” od prošlog oktobra trebalo da proceni stanje globalnog naftaškog tržišta i onda donese odluku koje berze unapred smatraju ključnom. Naime, da li će OPEK plus svetu nadalje dodatno zavrnuti petroslavine, kao što je to odlučio u oktobru i aprilu iznenadnom samoinicijativom grupe petroizvoznica, predvođenih Saudijskom Arabijom? Ili ostaje pri tekućoj odluci da zbirno uskraćuje oko 3,6 miliona barela dnevno?

U međuvremenu, u finišu priprema za najavljeni skup ključni akteri OPEK plusa: Saudijska Arabija, Rusija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Iran, poslali su različitim akterima na Zapadu niz delikatnih poruka. Pojedine među tim odluka i potezima ukazuju na moguća velika unutrašnja, ali i međunarodna prestrojavanja unutar tog udruženja.

Najpre je princ Abdulaziz bin Salman, saudijski ministar energetike, prošle sedmice upozorio berzanske spekulante da „pripaze” kada se klade na dalje obaranje cene nafte. Berze su to razumele kao signal da će OPEK početkom juna još snižavati proizvodnju ne bi li uticao na porast cene barela.

Inače, ubrzo po izbijanju rusko-ukrajinskog sukoba barel brenta je u jednom trenutku u martu 2022. dostigao cenu od 139 američkih dolara. Početkom ove godine barel brenta je koštao oko 80 američkih dolara, u aprilu oko 87 dolara, da bi u maju skliznuo na oko 73 dolara (s datumom isporuka u junu).

Sve to iz niza razloga: od neizvesnog rasta tražnje u Kini, geopolitičkih napetosti oko rusko-ukrajinskog sukoba, rešavanja drame oko visine zaduživanja SAD, inflacije širom sveta, plime kladioničara koji prognoziraju još dramatičniji pad rasta globalne privrede...

Iza žestokog obraćanja princa Abdulaziza bin Salmana, Aleksandar Novak, zamenik ruskog premijera, prognozirao je da „u ovom trenutku nije izgledno da će doći do promene sadašnjeg kursa OPEK plusa. Petrotržišta su različite procene Bin Salmana i Novaka doživele kao naprslinu u odnosima dva vodeća partnera.

Bez pojedinih ekstremno uticajnih zapadnih finansijskih medija u Beču (američki Si-En-Bi-Si i britanski „Fajnenšel tajms” dobili su pozivnice), opšte raspoloženje kao i naftaški planovi i namere članica OPEK plusa pred ovaj vikend ostali su misterija za dobar deo globalne javnosti. Berze u takvoj neizvesnosti postaju nervozne i dižu cenu pokretačke sirovine svetske industrije.

Šta će pred početak letnje sezone godišnjih odmora na severnoj hemisferi biti prioriteti udruženja koje proizvodi 40 odsto nafte? Da pokuša da dokaže svoju moć (novim zavrtanjem petroslavina) nad Zapadom, koji i dalje zbirno predstavlja vodećeg kupca nafte?

Ili će OPEK plus uzeti ovog puta u obzir da bauk stagflacije (uporednog niskog privrednog rasta visoke inflacije i pada tražnje nafte) počinje da preti ne samo tom bogatijem krilu globalnih petromušterija? Globalni naftaški biznis ipak je delikatna klackalica proizvođača i potrošača. Oprezniji posmatrači veruju da će OPEK plus u Beču ostaviti dramatične odluke za drugu polovinu 2023. godine. Odnos snaga u OPEK plusu je neizvestan... Inače, MMF procenjuje da Saudijskoj Arabiji za finansiranje brojnih megarazvojnih planova u ovom trenutku odgovara da cena barela brenta bude oko 81 dolar.