Zapisi o srpskim porodicama kojih više nema u podčičavskom kraju na Kosmetu

Hroničar Branko Radeč neumorno godinama prikuplja podatke i fotografije o selima oko Vučitrna na Kosmetu, o meštanima, njihovim običajima, stradanju, prisilnom odlasku, nadgrobnim spomenicima. Sve što je saznao uobličio je u četiri od pet napisanih knjiga – monografija. Poslednje dve, objavljene 2022. i 2023. u izdanju Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, jesu „Podčičavička sela oko Vučitrna na Kosovu” i „Srpska groblja i uništeni spomenici u selima Vrnica i Mijalić kod Vučitrna na Kosovu”.

Radeč, koji napominje da je redovni čitalac „Politike”, kaže da je u knjizi „Podčičavička sela oko Vučitrna na Kosovu” koristio u značajnoj meri arhivu našeg lista u vezi sa borbom protiv kačaka (1923–1924). U tim godinama „Politika” je izveštavala o borbi Vojske Srba, Hrvata i Slovenaca protiv Kačaka – albanskih pobunjenika. Unutrašnja potreba da zabeleži šta se u tim selima dešavalo navela ga je, kako kaže, da godinama mukotrpno sakuplja sve ove podatke i piše.

„Otišao sam iz tog kraja 1975. Moja familija je ostala do 1999. godine. Želeo sam da otrgnem od zaborava postojanje Srba na tom prostoru. Radio sam tri-četiri godine na prve dve knjige. Pretraživao sam i u Arhivu Srbije i po internetu, koristio sam i turski popis iz 1455. godine. Član sam srpskih rodoslovaca i tu sam nalazio podatke. Bio sam uporan i našao da se moje selo Drvare kao i Vrnica i sva ta sela oko Vučitrna pominju još u 14. veku, kada nije bilo pola gradova u Srbiji. Knjige su bitne za Srbiju ali posebno za Kosmet, za mesta gde nema više Srba. U podčičavičkom kraju više nema Srba, ostali su samo tragovi od spomenika”, ukazao je naš sagovornik.

Glavni i odgovorni urednik Biblioteke „Hronika sela” KPZ Srbije Petar Arbutina istakao je da je monografija „Podčičavička sela oko Vučitrna na Kosovu” „bogatstvo nasleđa sadržaja i ljudi koji bi bili zaboravljeni”. Dodao je da je ona još jedan dragulj i da ne preteruje kada kaže da je selo „nešto što objašnjava, određuje, nešto što nas čini narodom”. Prof. dr Darinka Vučinić je u recenziji navela da je ovom knjigom Radeč sačinio značajno delo na tragu velikog Cvijića i znamenitog profesora Lukića. Kako je ocenila, pisac je uradio važan „nacionalni zadatak, da se ne zaboravi pamćenje zavičaja, istorija naroda i kraja iz kojeg je ponikao.

Knjiga „Srpska groblja i uništeni spomenici u selima Vrnica i Mijalić kod Vučitrna na Kosovu „retka je, možda i jedinstvena spomen-knjiga o spomenicima. Podatke o polomljenim i uništenim spomenicima upokojenih Srba i Crnogoraca nakon ratnih sukoba 1999. godine autor je dobio od meštana raseljenih, a koji su obišli groblja. Prvi deo knjige obuhvata značaj nadgrobnih spomenika – porušenih i koji polako nestaju. Drugi deo sadrži ’ličnu kartu’ spomenika popisanih po azbučnom redu iz kojih sela potiču upokojeni. Autor je svaki spomenik, a koji je porušen ili polomljen, na papiru rekonstruisao kako je u stvarnosti postojao. Naveo je ime, prezime, datum rođenja i umiranja, stavio fotografije koje je mogao da pribavi, a upisane su i poneka anegdota o preminulom, čime je oplemenio knjigu”, naveo je izdavač. Recenzent prof. Miladin Raspopović istakao je da je Radečova knjiga „vrlo upitna i vrlo opasna za zapadne falsifikatore istorije koji žele da svet na Balkanu, pre svega Srbe, prilagode svojim instinktima i nezaježljivosti”.

„Ovi prostori bili su poprišta mnogih bitaka i stradanja. Nekima se ne zna mesto na kojem su izdahnuli. Mnogi nisu dočekali da počivaju pored svojih najbližih. Nekih grobova odavno više nema. Zaslužuju da se ostavi trag da su postojali, i da ih se na različite načine sećamo. Knjiga Branka Radeča o grobljima u Vrnici i Mijaliću na Kosovu pisani je trag o porodicama koje su se rađale i umirale u vremenu koje je prošlo i prostoru koji lagano sakriva njihove belege. Umesto njihovih nadgrobnih ploča ova knjiga postaje njihov zajednički spomenik”, navela je, između ostalog, u pogovoru dr Dragana Ranđelović, viši naučni saradnik.

Radeču je nedavno uručena Zahvalnica KPZ Srbije za doprinos „Hronici sela” i posebnih izdanja. Radeč kaže da nije stao i da i dalje vredno piše. Objavljena je Enciklopedija znamenitih Srba i Crnogoraca sa Kosova, pa je odlučio da on sam priredi knjigu o uspešnim, manje poznatim ljudima kao i stradalnicima iz podčičavičkog kraja. Popisao je, naveo je, sve porodice i njihove članove.