Velike sile ne poštuju odluke Saveta bezbednosti

Od našeg dopisnika 
Bukurešt, 12. septembra – „Rumunija je zemlja srednja veličine, bez neke vojne moći. Kao takva, ona ne može direktno da utiče na razvoj zbivanja u zoni i šire. Njoj preostaje jedino da pokreće razložne inicijative i da sa argumentima brani često kršene principe međunarodnog prava”, izjavio je šef rumunske države Trajan Basesku tokom jednog veoma zapaženog razgovora na državnom TV kanalu.

On se detaljno zadržao na gorućoj temi „zamrznutih konflikata” u zoni Crnog mora, koji su svom žestinom isplivali na površinu tokom nedavnog vojnog sukoba na Kavkazu oko Južne Osetije i Abhazije.

Svoj pristup ovoj tematici, koja je predmet svakojakih razmatranja širom sveta, predsednik Basesku je započeo tvrdnjom da je, nažalost, Savet bezbednosti OUN poslednjih decenija izgubio međunarodni autoritet i „moć”, da se njegove odluke ne poštuju. Njih krše „velike sile” onako kako se njima prohte. „Iako postoji rezolucija SB 1244, koja potvrđuje teritorijalni integritet Srbije i njen suverenitet nad Kosovom” zapadne sile ne poštuju tu rezoluciju. „Postoji čak oko 30 rezolucija SB koje potvrđuju teritorijalni integritet i suverenitet Gruzije na čitavoj njenoj teritoriji”, a koje Rusija ne ferma. „Ovako nešto se dešava prvi put posle Drugog svetskog rata.” Basesku smatra da je to nedopustivo i traži da se povrati autoritet SB i njegovih odluka.

Rumunski predsednik je napomenuo da je njegova zemlja uputila u Brisel „evropskoj vladi” jedan svoj dobro promišljeni „non-pejper”, dokument koji apeluje na „transatlantsku solidarnost” radi rešavanja „zamrznutih sukoba u crnomorskoj zoni, uključujući i pridnjestrovsku krizu”, uz „poštovanje međunarodnog prava, tj. suvereniteta, nezavisnosti, teritorijalnog integriteta i neprikosnovenosti državnih granica”.

Sve je počelo sa Kosovom i proglašavanjem njegove nezavisnosti. Zatim su došle Južna Osetija i Abhazija. Na pomolu su još teža zbivanja, ona oko mogućeg rasparčavanja Ukrajine (Krim). Baseskua posebno brine sudbina Republike Moldavije, odnosno njen problem sa željom rusofonskog Pridnjestrovlja da se otcepi. Pomenute su i druge „vrele tačke” – Nagorno Karabah, Kipar...

 „Predlažemo da EU ponovo vrati na debatu u SB UN čitav sklop sukoba u zoni Crnog mora, sklop koji, po našem mišljenju, treba da uključi i Kosovo”, objasnio je Basesku jednom drugom prilikom.

U intervjuu na državnoj televiziji šef rumunske države je takođe naglasio da je neophodno da se iz korena promene i „način, format i mehanizam pregovora koji se već više od 15 godina vode u cilju rešavanja raznih međunarodnih konfliktnih stanja”. Ti pregovori i međunarodni mehanizmi ispoljili su potpunu jalovost. „Oni su samo doveli do konsolidacije elemenata državnosti na teritorijama koje žele da proglase svoju nezavisnost”, rekao je Basesku.

Zapažena je činjenica da su svekoliki rumunski mediji veoma pasivno dočekali najnoviju spoljnopolitičku inicijativu predsednika Baseskua. Većina vodećih bukureštanskih listova prosto su je ignorisali. Ispalo je kao da nije ni pokrenuta. Jedino je tiražna „Romanija libera” našla za shodno da je komentariše i čak oceni kao nešto „suprotno nacionalnim interesima”, i to uz sledeću argumentaciju (izvinjavam se zbog podužeg citata).

„U ’zamrznute konflikte’, osim ona četiri pomenuta (Pridnjestrovlje, Abhazija, Južna Osetija, Nagorno Karabah) Rumunija uključuje i... Kosovo. Predsednik odbija da prihvati ’jedinstvenost’ slučaja stanja na Kosovu, koju je on ocenio kao ’trik’. Nije, međutim, jasno čemu teži Bukurešt, pošto to šta radi Trajan Basesku znači izvođenje principa na metafizičke visine i odsecanje svake veze između njih i političke stvarnosti. I dok se Amerikanci nadaju da će jednog trenutka pronaći neki način da primoraju Ruse da odu iz dveju gruzinskih pokrajina, dok se Evropljani nadaju da će Moskva utoliti svoju glad za vlašću gutanjem ’bliskog susedstva’, Basesku se nada da ubedi sve – Amerikance, Evropljane i Ruse – da učine korak nazad, i to zbog svetih načela neprikosnovenosti granica. To je, prosto, nemoguće u realnom svetu.”

Zaista, kako mi reče jedan moj rumunski kolega novinar, ili je predsednik Basesku moderni Don Kihot, koji naivno pliva u uzburkanim vodama svetske diplomatije, ili su „drmatori sveta” postali toliko bezobzirni, da im je voda ušla u uši i da ne znaju šta rade i kuda sve to vodi.