Kako iskoristiti tremu na prijemnom ispitu

Kako od treme stvoriti saveznika, a ne neprijatelja, eliminisati je ili iskoristiti je kao podsticaj za dobru koncentraciju na što uspešnije rešavanje zadataka na prijemnom ispitu, pita se ovih dana oko 60.000 maturanata u Srbiji, koji se nalaze na jednoj od bitnijih životnih raskrsnica. Od rezultata eliminacionih testova najverovatnije zavisi i opredeljenje za njihovu buduću karijeru i zanimanje kojim će se baviti u životu. Strah da nisu dovoljno dobri za studije koje ih očekuju ili da su drugi bolji, da se nisu valjano spremili za prijemni, pa će posrnuti na ovoj prvoj većoj prekretnici, može da se predupredi uz savete školskih psihologa, čija reč je mesec dana pred prijemni možda bitnija nego u toku svog prethodnog školovanja. Takve preporuke, iscrpljene iz dugogodišnjeg rada sa učenicima niške Gimnazije „Bora Stanković”, za „Politiku” otkriva psiholog te škole Ivana Živković.

Ona maturantima poručuje da je veoma važno da dobro organizuju vreme i imaju na umu da je podjednako bitno da izdvoje sate za odmor, kao i za učenje. Kako bi smanjili tenziju pred polaganje prijemnog ispita, dobro je, kaže, da nauče neke od tehnika relaksacije jer, na primer, vežbe pravilnog disanja mogu i te kako biti od pomoći u savladavanju svakodnevnog stresa. Naglašava da je psihičko zdravlje neodvojivo od fizičkog i ističe da će svakodnevna rekreacija, makar u vidu duže šetnje, uz dovoljno sna i pravilnu ishranu u velikoj meri doprineti maturantima da se dobro osećaju.

– Svako treba da nađe za sebe stvari u kojima uživa i da se njima bavi u slobodno vreme: bilo da je to čitanje knjiga, slušanje muzike, crtanje, boravak u prirodi. Ovo posebno važi za ambiciozne učenike koji i slobodno vreme provode učeći. Druženje sa vršnjacima i razgovor sa članovima porodice, takođe, mogu doprineti boljem psihičkom zdravlju. Informacije o studijskom programu, načinu polaganja prijemnog ispita, prolaznosti na njemu i uslovima za upis, kao i upoznavanje sa izvorima za spremanje za testove umnogome mogu smanjiti neizvesnost kod đaka prilikom pripreme prijemnog ispita i odabira željenog fakulteta – podvlači Živkovićeva.

Đacima koji vole rad u grupi preporučuje se da se preslišavaju i uče sa drugarima. Naglašava i da je posebno korisno da idu na pripremnu nastavu za polaganje prijemnih ispita koju organizuju fakulteti. Ali i da porazgovaraju sa studentima koji su prijemne zadatke i pitanja na istim fakultetima rešavali godinu, dve pre njih. Ukoliko ne mogu da se izbore sa jakim i neprijatnim osećanjima pred polaganje eliminacionih testova dobro je, kaže, da popričaju o tome sa stručnjacima, među kojima su im stalno na raspolaganju i školski psiholozi.

– Kada je u pitanju izbor fakulteta, nije retkost da roditelji projektuju svoje želje na decu i pritiskaju ih oko izbora budućeg zanimanja. Ako to zbunjuje đake i nisu baš saglasni sa roditeljima, može im pomoći psihološko testiranje, odnosno profesionalna orijentacija učenika, koju u našoj školi radimo u saradnji sa Psihološkim savetovalištem za studente i Nacionalnom službom za zapošljavanje. Događa se i da roditelji, najčešće iz straha da li će njihovo dete ostvariti uspeh na prijemnom ispitu i upisati željeni fakultet, pritiskaju maturanta da mora više da uči ako želi da uspe, što može biti kontraproduktivno. Ako primete da su preterali, ili im se đak požali, savetujem da naprave balans i uvaže potrebe i mogućnosti deteta – izričita je Ivana Živković.