Pre cucle i pre ćevapa, uvek je pod jastukom neka Zmajeva riznica

Novi Sad – Dvorište kuće Čika Jove Zmaja u Sremskoj Kamenici ponovo je ovog juna mesto odakle su svečano krenuli susreti dece i pesnika, poslenika kulture, učitelja i pedagoga, koje tradicionalno okupljaju „Zmajeve dečje igre”. Muzikom, glumačkim recitalom i predajom nagrade „Zmajev štap” pesniku mlađe generacije Stefanu Mitiću Tićmiju, ovde su počele 66. Igre.

Ove festivalske nedelje, Igre dovode u Novi Sad i gradsku okolinu više hiljada dece učesnika i stotinu profesionalaca. Međunarodni centar književnosti za decu, novosadsko udruženje koje organizuje manifestaciju, priredilo je 133 programa na četrdesetak lokacija.

Zmajevci su u društvu dramske umetnice Gorice Popović i đaka lokalne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ posetili grob tog pesnika i lekara u Sremskoj Kamenici, gde je glumica recitovala njegove rodoljubive stihove „Svetli grobovi”, nakon čega su se zajedno vratili u Zmajev muzej, kuću gde on proveo poslednje godine života.

Njemu u čast izvodi se i himna Igara, sklopljena od Čika Jovinih stihova, na muziku Zafira Hadžimanova, nastala pre četrdesetak godina. Od kada ju je Zafir prvi put izveo sa Senkom Hadžimanov, doživela je šest aranžmana, a jedan od njih uradio je zmajevac – muzički umetnik Aleksandar Baloš Gonzo, koji je nastupio sa gitarom.

Kako to izgleda kada devojčica razgovara sa drvetom, i šta oni to pričaju, pokazala je publici Sofija Mijatović, koja je na svečanom otvaranju izvela odlomak iz nagrađivane monodrame za decu „Ja sam Akiko i ja sam super”. Predstava je nastala po knjizi Stefana Mitića Tićmija, koji je napisao „Ja sam Akiko”. Ako je deca još nisu pročitala, poručili su zmajevci, krajnje je vreme da to učine, a i raspust je sada, napominju, duži, pa vremena ima još više – za knjige.

Pesnik umetničkog imena Tićmi nosilac je „Zmajevog štapa” za 2023. godinu, nagrade koja se dodeljuje od 1984. piscima u ulozi domaćina festivala. Uprava manifestacije bila je jednoglasna i oko svih laureata za druga priznanja koja se dodeljuju. Tićmi je svoje stvaralaštvo počeo delom „Uvatile me lutke”, a nastavio romanima „Ja sam Akiko” i „Kaput od mahovine”. Najnovije delo, zbirka priča za decu „Povratak u Neobuzdaniju”, nastala je iz pera više autora kao poziv da se pomogne popunjavanje bibliotečkih fondova, rečeno je na svečanom otvaranju Igara, odakle su pozvali publiku da se tome priključi, da bi svi mogli da čitaju još više tokom ovog raspusta.

Laureat je odranije nosilac književne nagrade „Politikinog Zabavnika” za 2018. Piše za televiziju, pozorište, strip, naraciju za video-igre. Preveo je poeziju na znakovni jezik, prilagodivši je gluvim i nagluvim osobama. U Leskovcu je sa Omladinskim klubom oformio besplatnu biblioteku sa nekoliko hiljada naslova.

„Moje zle slutnje su se obistinile – nikada neću sazreti. Uselio sam se u svoju kožu iz neke daleke zemlje, pijem lekove za hipertenziju na bući-bući slamčicu. Volim ekstremne sportove, volim da na Dorćolu preskačem pseća govanca i ovaj govor je u suštini trebalo da se zove: ’Lele, majke, dobio sam Zmajev pesnički štap’. Na vašu sreću i na moju radost, ne zove se tako”, kazao je Tićmi predstavljajući sebe publici.

Stvaralaštvo za decu uporedio je sa unošenjem svetla u mračnom svetu. Kako je ispričao, nedavno se preselio u Beograd u jednu malu tamnu garsonjeru, okruženu zgradama i bez terase. Uneo je u nju žutu prostirku, kupio limun, a primetio je tu i dršku za sečenje hleba, isto žutu, kao i žućkaste knjige koje je prvo uselio u taj prostor.

„Onda sam shvatio da sam sve vreme na nekakav neracionalni, intuitivan način, pokušao da unesem sunce u tu mračnu i tamnu sobicu. Stvaranje za decu je takvo, ta paralela može da se stvori, a to je da svi mi u ovom svetu današnjem, koji je jako mračan i tmuran, pogotovo je ovaj crni maj takav, pokušavamo na kant, na gurku, na čudestan način da uguramo to sunce u književnost za decu. U stvari, da sa svakom novom pričom, novom knjigom, druženjem, obasjamo decu na najplemenitiji mogući način”, kazao je nagrađeni pesnik.

Radio je u knjižari, kako je rekao, pa zna da se i pre cucle i pre ćevapa pod jastukom uvek nađe neka pesmarica i „Zmajeva riznica”.