Britanski premijer bi da izbeglice šalje u Moldaviju

Smanjenje ilegalne migracije na samom je vrhu spiska prioriteta britanskog premijera, koji to očekuje i od svojih evropskih kolega, što je i podvukao na nedavnom samitu Evropske političke zajednice u Moldaviji. Riši Sunak je tada u zamak Mimi u blizini Kišinjeva došao da uz evropske kolege propagira jedinstvenu Evropu i pošalje diplomatsku podršku Moldaviji na njenom putu ka evropskoj budućnosti. Međutim, osim toga, britanski premijer želi da s ovom zemljom započne pregovore o vraćanju onih koji ilegalno prelaze Lamanš. Dogovor bi u suštini bio nalik onom postignutom s Gruzijom, koji uskoro stupa na snagu.

Moldavija je siromašna zemlja, a britansko Ministarstvo spoljnih poslova najavilo je deset miliona funti pomoći za finansiranje ekonomskih reformi u ovoj zemlji, uključujući energetski sektor. Sunak je na samitu ponovio da se Evropa suočava s pretnjama bez presedana na granicama, misleći pritom ne samo na rat u Ukrajini već i na „porast organizovanog imigracionog kriminala širom kontinenta”. On već ima podršku Emanuela Makrona s kojim sarađuje na, kako rekoše, očuvanju granica dve zemlje, kao i italijanske premijerke Đorđe Meloni. Poznata je njena politika vraćanja brodova s ljudima koji beže iz krizama zahvaćenim područjima.
Britanski premijer nastoji da ispuni obećanje postbregzitovskih vlada uspostavljanjem kontrole nad državnim granicama. Njegov kabinet usvojio je zakon po kojem kod njih ne mogu da ostanu tražioci azila koji su ilegalno ušli u zemlju. Oni će po hitnom postupku biti deportovani, bez prava da im bude razmotren zahtev za azil. Sunak pokušava da sprovede u delo i zamisao svog prethodnika Borisa Džonsona, da ove ljude deportuje u Ruandu. Britanske vlasti su shvatile da ne mogu da vraćaju tražioce azila u evropske zemlje u meri kojoj su zamislili, pa su se okrenuli zemljama van Evrope. Odluka da tražioce azila sklone sa svoje teritorije na drugu, a potom baš u zemlju koja se ne može smatrati sigurnom, opasan je presedan. Sporna je s aspekta međunarodnog prava, pa je Britance u sprovođenju ove zamisli u delo sprečila privremena mera zabrane Evropskog suda za ljudska prava.

Sunak je postigao dogovor s Tiranom o vraćanju Albanaca koji ilegalno ulaze u Veliku Britaniju. Dobija i pozitivne reakcije predsednice EK Ursule fon der Lajen u žalji da se uspostavi jača saradnja između britanskih agencija i Fronteksa. Ugovoriće i pojačanu razmenu obaveštajnih podataka s Bugarskom kako bi se suzbile „kriminalne bande koje profitiraju od ilegalne migracije”. Britanski „Tajms” piše da će se London fokusirati na saradnju s Bugarskom (ključnom tačkom za ulazak u EU) i posebno Turskom, odakle postoji mogućnost da bar milion sirijskih i avganistanskih izbeglica krene ka zapadnoj Evropi.

Međutim, britanski plan samo je jedan od primera prakse težnje evropskih zemalja da eksternalizuju pitanje azila. Kako je za naš list rekao Nikola Kovačević, pravni savetnik u Centru za istraživanje i razvoj društva IDEAS, treba biti fer i reći da se na svim evropskim granicama ne poštuju ljudska prava izbeglica. Kovačević je naglasio da je migracija nezaustavljiva, ali da je politika populista uspela da izbeglice svrsta u jedan termin – migranti, čime je javnost lišila empatije. Tako za mnoge oni više nisu ljudi u opasnosti, već, kako to reče Sunak – bezbednosni rizik.