Ceduljice koje se ne zaboravljaju 70 godina

Sedamdeset godina od proslave mature upriličeno je u bašti restorana „Lipov lad” gde se sastalo 13 nekadašnjih gimnazijalaca, od njih tridesetak koliko ih se nalazi na pragu desete decenije života. Bilo ih je, kažu, u generaciji oko 170, a o onima koji su ih napustili čuvaju sećanja i odaju im poštu. Na ovaj „platinasti” jubilej okupio ih je njihov drugar Mihailo Đorđević, advokat u penziji.

– On je naš hroničar i o svima nama brine. Raspituje se za zdravlje, našu svakodnevicu i pokreće nas na druženja. Pozivnice nam šalje poštom, a ovde se viđamo jednom mesečno – priča Ilija Pažin, inženjer hemije u penziji.

Najveći doprinos što je zavoleo hemiju duguje profesorki Milici. Uvek je bilo gradiva koje nije lako savladati, ali se, kaže Ilija, sve u društvu lakše učilo. Ostajalo je vremena i za slobodne aktivnosti. Učenici i učenice nisu nastavu pohađali u istoj smeni, ali je postojalo među njima drugarstvo.

– Jedni drugima pisali smo poruke i ceduljice ostavljali ispod klupe ili ih dodavali u hodniku. Poruke su znale biti i zagonetne jer su se na taj način izražavale simpatije prema nekoj devojčici – priseća se Pažin tog lepog perioda.

Mnoge izuzetne zanimljivosti „arhivirao” je advokat Đorđević u brošuri u kojoj su imena njegovih ispisnika. U gimnaziji je bila zapažena i dramska sekcija, sa svojom pozorišnim repertoarom. Ovoj generaciji pripadale su, između ostalih, i glumice Ružica Sokić i Radmila Andrić.

– Moji drugari bili su sjajni đaci, koji su posle gimnazije nastavili školovanje na fakultetima i ostvarili uspeh u svojim profesijama od medicine, društvenih, pravnih i mnogih drugih nauka.... – ističe Đorđević.

Među njima je i primarijus dr Nikola Dograjić, pedijatar. A svoj nemerljiv doprinos u radu i danas daju prof. dr Đorđe Trifunović, koji se bavi proučavanjem starosrpskog rukopisnog nasleđa, i dramski pisac i publicista Miodrag Ilić.

Neki su karijeru i porodični život izgradili u inostranstvu od Nemačke, Amerike, Švajcarske do Australije. I sa njima su, mada ređe, ali zahvaljujući savremenim komunikacijama sa kojima idu ukorak, na onlajn vezi. Đorđević veli da su sa profesorkom Slavicom Pajević uvek obeležavali godišnjice, a poslednji put to je bilo na proslavi 60 godina „velikog ispita”. Ne zaboravljaju se ni razredne starešine, profesor matematike Milonja Jojić i Jegorov, profesor ruskog jezika.

– Lako je pokrenuti vremeplov, ali uvek postoji strah da se neko ne izostavi jer je svako na svoj način dao doprinos u očuvanju uspomena – kaže advokat Mihailo.

Društvo je saglasno da postoji želja za susretima, a za to je rezervisana subota, na doručku koji „kuća” časti, a onda se točak sećanja uz zdravice okreće. Od starijih generacija, bogatih iskustvom, znanjem i životnim mudrošću svi mogu da nauče. A đaci, koji baš ovih dana polažu ispit zrelosti i kreću dalje, trebalo bi da imaju za primer ove ljude koji na najbolji način pokazuju da su prijateljstva iz školskih dana više od uspomena.