Tri decenije na Vukovom ognjištu

Loznica – Pune tri decenije Dragica Ignjatović (50) dočekuje posetioce Vukove spomen-kuće u Tršiću i govori im i o životu našeg genija i o istorijatu njegovog rodnog ognjišta. Do sada ju je čulo mnogo književnika, političara, ambasadora i stranih delegacija, a najviše đačkih ekskurzija koje su najčešći posetioci Vukovog rodnog sela.

– Ovde sam 1978. godine počela da radim kao prodavac suvenira i ulaznica a polovinu radnog veka sam vodič. Rođena sam u Tršiću, u Vukovom dvorištu sam prohodala i odrastala. Moj pokojni otac Danilo Lečić ovde je radio godinama i posetiocima pričao o Vuku, pa je bilo prirodno da uz oca naučim dosta o njemu. Još kao osnovac sam mu pomagala, naročito u vreme Sabora, i kad god je bio odsutan umesto njega dočekivala posetioce – kaže za naš list Dragica Ignjatović.

Ona svakom posetiocu u desetak minuta ispriča sažetu priču o Vuku i njegovoj kući i nikada joj se nije desilo da usred priče zastane ili nešto zaboravi. Prema njenoj računici, ako je u protekle tri decenije Vukovu kuću godišnje u proseku posećivalo 50.000 turista, a bilo ih je nekada i mnogo više, ona je do sada dočekala oko milion i po posetilaca.

– Od političke garniture SFRJ ovde nije bio samo Tito. Najpoznatiji književnici, javne ličnosti, kraljevske glave dolazili su da vide mesto gde je rođen Vuk. Posetilaca ima svakodnevno. Vukova kuća je otvorena svaki dan, leti od 9 do 17 a zimi od 9 do 15 časova. Bude dana kada ovde prođe i po hiljadu duša ali i kada ih je tek nekoliko. Najviše posetilaca ima u aprilu, maju i junu, u vreme đačkih ekskurzija, leti uglavnom dolaze firme i razne organizacije a onda na jesen ponovo krenu ekskurzije. Zatišje bude zimi, mada i tada ljudi dolaze –priča Dragica, dodajući da interesovanje za Vuka diktiraju i prilike u zemlji pa su u vreme inflacije 1993. za 365 dana zabeležena 4.143 posetioca, koliko ih kad su đačke ekskurzije bude dnevno.

– Tršić, odnosno Vuk Karadžić i ono što nam je ostavio treba mnogo više ceniti i njegovom delu davati mnogo veći značaj. Proći će vekovi dok se u Srbiji ne rodi čovek koji će ostaviti svom narodu ono što je nama darivao Vuk. Drago mi je što imam privilegiju da radim u najpoznatijem srpskom selu, u kući iz koje je „potekla varnica kulture koja se razvila u neugasivu baklju”, kako je to u knjizi utisaka neko zapisao – ističe žena koja je kraj Vukovog ognjišta provela više vremena od njega, pa ode da sačeka novu grupu đaka. Da novim generacijama prenosi priču o Vuku i njegovom besmrtnom delu.

S. Trifunović