Berićet u našim selima

Ljuljaci, jedno od sela Gornje Gruže, nalazi se na južnim padinama planine Rudnik. Od Beograda put do njega vodi kroz pitome predele Šumadije, kroz beskrajni pačvork obrađenih njiva i miris probeharalih voćnjaka. Panorama kao sa razglednice, prelepa za oko, a još lepše miriše.

Selo je poznato po arheološkim nalazištima koja je svojevremeno istraživao poznati srpski arheolog, akademik Dragoslav Srejović, poreklom iz Ljuljaka, kao i po kućama starim i do 150 godina, karakterističnim po stilu moderne gradnje za vreme u kojem su nastale. Na ulazu u selo nalaze se nekadašnje zanatske radnje, a zubu vremena odolevaju one u kojima su živeli trgovci, kafedžije i imućniji ljudi.

Kada sam saznala da se u selu Ljuljaci dogodilo čudo, odmah sam pohitala da se i sama uverim u reproduktivni fenomen kakav ni najstariji meštani gružanskih sela ne pamte.

Naime, pažnju javnosti, medija i meštana, privukla je vest da je u domaćinstvu stočara Milisava Markovića Mide, iz Ljuljaka, ovca Belka ojagnjila petoro zdravih jagnjića. U narednim danima ovca Milka ojagnjila je četvoro, Pramenka, Rumenka i ostale po troje, od kojih jedno nije preživelo, dok je samo jedna ojagnjila jedno jagnje. Tako je za nekoliko dana Midovo stado tri puta uvećalo svoj broj. Ponosni vlasnik sedam ovaca i 21 jagnjeta, kaže da su on i supruga Danka bili „babice” i da su pomno pratili tok Belkinog jagnjenja, u slučaju da joj zatreba pomoć. Dok su jaganjci ispadali jedno za drugim, supružnici su ih brzo sušili suvom slamom i oslobađali od sluzi s nozdrva kako ne bi došlo do gušenja. Svi jaganjci su dobro i zdravo, Mido i supruga brinu danonoćno o njima i ovcama, maze ih i paze, a za trud i ljubav koju im pružaju višestruko su nagrađeni. Za mnoge potomke koje je ostavio Midovom stadu zaslužan je jedan sjenički ovan. Mido nam je rekao da tajna za ovoliki berićet verovatno leži u činjenici da su sve njegove ovce bliznakinje, a ovan bliznak. Kako god, svaka čast ovnu.

Nekoliko dana kasnije, saznala sam za još jedno reproduktivno čudo. Krenula sam zato ka obroncima Povlena, gde se na samo 17 kilometara od Valjeva nalazi selo Donje Leskovice, u kojem je krmača nazimica oborila rekord, donevši na svet 21 živo i zdravo prasence. Prvom prašenju svoje ljubimice, prisustvovali su njen vlasnik Milinko Jakovljević i veterinar koji je veštačkim osemenjavanjem doprineo da nazimica posle više od 100 dana graviditeta oprasi toliki broj prasića. Prašenje je prošlo u najboljem redu, samo su prasići morali brzo da se sklanjaju da ih krmača slučajno ne bi zgnječila, ako se pomeri ili ustane. Kaže Milinko da su prasiće jedva prebrojali i da ih za sada naizmenično, u dve grupe, puštaju da sisaju. Upozorena sam da prilikom ulaska u tor moram da budem tiha i oprezna, jer kada imaju mlade, krmače znaju da budu nezgodne. Pre nego što se probudila, uspela sam da vidim ružičaste prasiće dok su namireni, kao veknice jedno uz drugo, ležali i dremali na slami. A onda se krmača uznemirila, pa gromko zagroktala, davši mi do znanja da treba da napustim tor.

Sonja Lapatanov,
baletska umetnica