Na bolovanje zbog umora

Na uobičajeno pitanje: „Kako si?”, većina ljudi danas odgovara: „Umorno”. Često odmah počinju i da se žale da ih „sve boli”, da se „raspadaju zbog posla” ili se „ne sećaju kada su se naspavali”. Ovu priču najčešće prati zaista lice s podočnjacima ili povijen stav, nepravilno držanje ili težak hod sagovornika koji se požalio.

– Kontinuirana izloženost dugotrajnom sedenju na poslu, fizički ili psihički fokus kako bi se sve postiglo u današnje vreme često dovode do pojave umora, koji kao posledicu može da ima i sindrom izgaranja, zvani brnaut. To je bolest savremenog doba. Najčešće pogađa ambiciozne ljude, one koji sebi postavljaju previše zadataka i ciljeva – kaže za „Magazin” lekar opšte medicine Anđela Ratković iz Doma zdravlja „Stari grad”.

Zbog bolova kod lekara

Sve više je onih koji zbog ovog sindroma dolaze kod izabranog lekara u dom zdravlja, nezavisno od starosti, tražeći uput za dalje ispitivanje svog zdravlja i stanja. Uglavnom se žale na ekstremni zamor, čak i u danima kada nisu imali velikih fizičkih napora, na bol u mišićima ili zglobovima. Neretko ih muči i nesanica ili imaju isprekidan san.

– Poremećaj zdravih navika izaziva kod mnogih i bol u stomaku ili čak dijareju. Dešava se da se žale i na bol i stezanje u grudima, okrivljujući za to zamor, kao i na mučninu, nedostatak vazduha. Gubitak telesne težine i promene na koži slične alergijama mogu, takođe, da budu simptomi ovog poremećaja – kaže doktorka Ratković.

Od simptoma zavisi šta će lekar pacijentu preporučiti u ovoj situaciji. Pobrojani simptomi mogu da ukažu i na postojanje drugih bolesti, pa je prvi korak lekara da takvog pacijenta uputi na podrobno laboratorijsko ispitivanje, ultrazvučni pregled abdomena i štitaste žlezde. Ako se žali na bol u grudima, radi se i EKG srca, a ako su tegobe vezane za predeo trbuha, potreban je i pregled kod interniste.

– Tokom uzimanja anamneze, razgovor u kojem od pacijenta saznajete da puno radi i da je izložen naporu i stresu najbolji je putokaz. Ako su ove tegobe stalne ili česte, takav pacijent može da se pošalje na bolovanje, odnosno da ne ide na posao dok traju ispitivanja i ne otkrije se stvarni uzrok – kaže naša sagovornica.

Ako su nalazi uredni i utvrdi se da pacijent samo ima sindrom hroničnog umora, lekar će ga posavetovati kako da uvede zdraviji stil života. U to, po rečima doktorke Ratković, spada preporuka o smanjenju stresa, ako je ikako moguće, redovnom snu i zdravoj ishrani, koja podrazumeva redovne obroke, doručak, ali ni ručak nikako ne treba preskakati, laganiju večeru. Takođe, mora da se unosi više tečnosti kako bi se organizam oporavio od grča i teškoća, ali oslobađao redovno i od toksina koje svakodnevno unosimo na razne načine – ishranom, pušenjem, alkoholom, kretanjem u zagađenoj oblasti... Lekari često savetuju i uzimanje vitamina i raznih suplemenata za poboljšanje imuniteta.

– Leto je na pragu, pa nije naodmet da podsetim da boravak u prirodi može značajno da relaksira pacijenta, što će uticati i na unapređenje poslovnog ambijenta. Čišćenje i provetravanje radnog prostora, pa i kućnog, svima će olakšati rad, a nije loše u pauzama naći način za izvođenje bar kratkih vežbi istezanja. Fizička aktivnost, zna se, bitna je svakako za zdravlje, a naročito u slučaju svakodnevnog višečasovnog zamaranja kičme, vrata i mišića zbog sedenja ili stalno ponavljajućih aktivnosti na poslu. Neretko i zbog stresa i grča kada hoćemo da uradimo često i više nego što možemo da postignemo. Pešačenje posle posla do kuće, kad god su vremenske prilike pogodne, savetovala bih svima, bez obzira na godine i stanje zdravlja – naglašava doktorka Ratković.

Veći rizik kod hroničnih bolesnika

Na pitanje koliko nekad pojačani umor ima veze s promenama vremena ili godišnjih doba, s prelazima između njih i promenama temperature kakve i sada osećamo, ona podseća da je od davnina poznato da biometeorološka situacija može da utiče na organizam.

– Promene temperature, vlažnosti vazduha, menjanje pritiska u atmosferi predstavljaju značajan rizik za pacijente koji boluju od hroničnih – kardioloških, pulmoloških i drugih bolesti. Na to treba da obrate pažnju, uzimaju redovno terapiju ako je imaju, da merenjima i odlascima kod doktora redovno proveravaju stanje. U tome mogu da im pomognu i ukućani, ako ih podsećaju na obavezu redovnog uzimanja leka, svakodnevno kretanje u hladnijem delu dana, kao i kada treba da opet urade laboratorijske analize i slično – podseća doktorka.

Tegobe na smeni godišnjih doba

– U prelaznim periodima, na smeni godišnjih doba, čekaonice su obično pune pacijenata s različitim tegobama. Ponekad pacijentima s hroničnim tegobama u određenim periodima savetujemo i da ponove osnovnu terapiju koju uvek u to doba uzimaju. Samim tim, zaposlenima među njima će biti lakše da rade, umesto da im se još pojača svakodnevni poslovni zamor i oslabi imunitet. Prelazan i težak za mnoge je i sada aktuelni početak leta koji „obnavlja” hronične tegobe kao što su alergije na cvetanje trave i lipe ili na sunce, takođe, viši ili niži krvni pritisak ili veće zamaranje pri kretanju. Nekada je potrebno i promeniti lek, ukoliko se vidi da stara terapija ne daje očekivani efekat. Bez obzira na to šta je u pitanju, ne predajte se umoru – poručuje dr Anđela Ratković.