Računa se znanje i rezultati, ali i malo sreće

Zamišljeni pogledi u budućnost, više roditelja nego dece osmaka, svakodnevica su kako ističe vreme do upisa u srednje škole i gimnazije.

Osim što je polaganje maturskih ispita na pragu, sam proces selekcije, pisanja liste želja, pravljenje kombinatorike da li konkurisati gde se želi ili gde se ima „prođa” – sve je bliži.

Iako je ovo tema koja se apsolutno tiče samo dece, roditelji su ti koji lupaju glavom i potpuno su okupirani ovim pitanjima. Sugestije, kao po običaju, stižu sa svih strana i samo podgrevaju atmosferu nabijenu emocijama, ambicijama i željama.

Istraživali smo koje su škole najpopularnije i da li su za upis željene srednje škole presudni rezultati, znanje ili i faktor sreće ima ključnu ulogu.

Savet dobrog pedagoga

Marija Stević ove godine opet, sada s mlađim detetom, prolazi kroz selekciju škole i upisnu groznicu. Sada joj je, priznaje, dosta lakše, smirenija je i prisebnija nego što je bio slučaj pre dve godine kada je njen stariji sin Marko konkurisao za upis u srednju školu.

„S prvim detetom bila sam načisto sluđena. Svega je tu bilo, posebno što je on poslednja i ključna dva razreda u osnovnoj školi završio tokom pandemije. Imao je kombinovane pripreme, malo u privatnoj školi, malo onlajn, dosta je radio i sam iz radnih svezaka, ali i sa svojim nastavnicima u osnovnoj školi. Bio je odličan učenik, ali mu upis u gimnaziju uopšte nije bio lak. U njegovom slučaju priznajem da smo imali sreće”, priseća se naša sagovornica.

Upisao je Devetu beogradsku gimnaziju na Novom Beogradu, smer za učenike posebno nadarene za istoriju i geografiju.

„Imao je 85,68 bodova. Nije to bio blistav rezultat, ali nije ni tako loš. Te godine bila je veoma oštra konkurencija i čini mi se da je za neke centralne gimnazije donja granica za upis bila oko 90 bodova. Da je konkurisao u običnu gimnaziju, od 20 želja na koliko je imao pravo, imao bi dovoljno bodova samo za jednu beogradsku gimnaziju. Znači, vrlo dobri đaci nisu imali mnogo šanse da upišu gimnaziju. Ali, pošto je izabrao posebno odeljenje, to je bila tek druga generacija đaka, on je uspeo da se upiše u tu gimnaziju”, kaže mama Marija i veruje da je ovoj priči o upisu kumovao na neki način i splet okolnosti, ali i sreće da nastavnik istorije još u osnovnoj školi prepozna ljubav prema društvenim predmetima. Upravo je nastavnik dao roditeljima odlične smernice i ohrabrio Marka da izabere taj smer.

„Nastavniku smo veoma zahvalni, jer je pokazao da mu je stalo do učenika. Pokazalo se da je bio u pravu i da je moje dete procenjivao s pedagoškog aspekta. Tako da je Marko upisao željenu školu, svoju prvu želju sa spiska”, kaže Marija.

I mlađi sin Nikola ove godine će takođe konkurisati za ovaj obrazovni profil, ali ova mama priznaje da sada manje brine, jer je „pokupio” iskustva od starijeg brata, a i ona je sada smirenija.

Jelena Cvejanović, s druge strane, ove godine prvi put prolazi sa svojim sinom Strahinjom kroz upis u srednju školu. Bez iskustva na ovu temu, slušala je priče drugih roditelja koji imaju stariju decu, još u oktobru bavila se istraživanjem koja škola nudi privatnu pripremnu nastavu. Studiozne pripreme su tad počele.

„Strahinja je počeo da radi još u novembru, a prethodno sam razmatrala koja škola ima najviše iskustva u radu s decom, kakvi su komentari roditelja prethodnih generacija o tim školama, a u obzir sam naravno uzela i cene priprema. Bilo mi je izuzetno važno i kojim danima i satima se pripremna nastava održava, da bi moje dete zbog drugih obaveza, prevashodno treninga, na nastavu moglo da stigne i da uči u kontinuitetu, a da se ne odriče svojih hobija i interesovanja”, navodi Jelena, koja je Strahinji kupila i knjige za vežbanje zadataka kod kuće i na pripremama.

Priznaje da nije baš sve prepuštala nastavnicima ni dečjoj savesti – i sama je proveravala da li su zadaci ispravno rešeni.

„Bio je to naš zajednički rad. Ako nešto pogreši, to smo obeležili pa je provežbao na pripremama. Imali smo zbirke dva različita izdavača. Probni prijemni u školi pokazao je da ovaj sistem daje dobre rezultate, ali nam je ukazao i gde smo slabi, pa smo nastavili istim tempom do prijemnog.”

Kaže i da neće biti utučeni, razočarani niti posebno demoralisani ako Strahinja ne upiše pošto-poto prvu želju. Favoriti su mu, za sada, Treća i Četrnaesta gimnazija, a njemu je najviše važno da bude prirodni smer i da ide tamo gde ide većina njegovih školskih drugara.

Da je društvo ozbiljna stavka u opredeljenju dece i pravljenju liste želja, potvrdio je za „Magazin” i Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola. Sledeća stavka su želje roditelja, a tek potom mišljenje pedagoga.

On se s ovim redosledom, očekivano, ne slaže.

„Reč psihologa, pedagoga trebalo bi da ima ključnu ulogu za izbor škole. Važna je profesionalna orijentacija dece. Mislim da je reč stručnjaka čak najvažnija i to bi trebalo da bude orijentir i usmerenje u kom pravcu dete treba da se razvija, zavisno od toga da li je više prirodnjak ili naklonjen društvenim naukama. Roditelji treba da prate i šta motiviše njihovu decu.

Razlike u upisu između Beograda i Srbije

„Samo motivisana deca biće dobri đaci, uspešni, neće bežati iz škole i razvijaće se na pravilan način”, objašnjava Antić napominjući da su Beograd i Srbija dva veoma različita „tržišta” kada je u pitanju upis u srednje škole.

Dok su u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i eventualno Kragujevcu tražene gimnazije, u ostalim sredinama mesto više se traži za buduće medicinare, tehničke škole.

„Od 111 gimnazija koliko ih ima u Srbiji, 40 odsto uopšte nisu nešto tražene, a nisu ni popunjene. Top pet gimnazija prema našem iskustvu su Treća, Četrnaesta, Deveta, Prva i Peta. Neke gimnazije uopšte nisu popularne, kao što je Sedma, na primer”, objašnjava Antić.

I Vazduhoplovna škola na Dorćolu je među traženijim, jer pruža dualno obrazovanje i priznata je u Evropi. U njoj na jedno mesto konkuriše između pet do sedam osnovaca, što je daleko veća konkurencija nego u gimnazijama i što nedvosmisleno govori o tome da se uz znanje cene i prilike koje škola stvara za svoje đake. A to danas nije mala stvar.

Više izbor roditelja nego dece

Roditelji, praksa je pokazala, češće dižu tenziju zbog upisa u srednje škole.

„Priznajem da je meni bilo važnije nego Marku šta će da upiše, ali mislim i da je to u redu i da oni u tom uzrastu ne mogu da sagledaju širu sliku. Svi su pismeni i svi će naučiti ono što je potrebno. U vezi s tim nema spora, ali je meni bilo važno da ide u školu koja je na dobrom glasu po posvećenosti profesora i u nekoj disciplini. Želela sam da školovanje nastavi u sredini koja će delovati stimulativno na njega, jer je on dete kome je to potrebno. Nisu sva deca takva, ali ipak poznajem svoje dete i mislim da sam dobro procenila”, priznaje Marija ne krijući da i to što će joj mlađe dete ići u Devetu pokazuje da se nije pokajala. ANTRFILE

Mesta ima za sve

U Srbiji, prema zvaničnim podacima Ministarstva prosvete, ima 519 srednjih škola. Prema prošlogodišnjim informacijama oko 65.700 učenika završilo je osmi razred, a za upis je bilo slobodno 76.008 mesta – znači nije bilo neupisanih.

Od ove brojke četvrtina mesta je u gimnazijama, 15 odsto u trogodišnjim profilima u srednjim stručnim školama, a preostala mesta su u četvorogodišnjim profilima.

Inače, prošle godine je u prvom upisnom krugu po prve tri želje raspoređeno 85 odsto đaka, i to po prvoj želji 63,13 odsto učenika, po drugoj 14,66 odsto, a po trećoj 7,22 odsto đaka, a kako prenose mediji podatke Ministarstva prosvete, najveće interesovanje bilo je za gimnazije i obrazovne profile kao što su zdravstvo i socijalna zaštita, elektrotehnika i ekonomija, pravo i administracija.

Realne želje

Posle završetka nastavne godine, mali maturanti imaju deset časova pripremne nastave. To traje okvirno dve nedelje, što je samo dodatak jer se, kaže Vesna Milić, direktorka OŠ „Filip Višnjić”, pripremna nastava sprovodi i tokom cele nastavne godine.

„Učenici nemaju razloga za veliku strepnju. Deca koja redovno dolaze na pripremnu nastavu utvrđuju svoje znanje koje su sticali u osnovnoj školi. Iskustvo pokazuje da često roditelji imaju veću tremu od samih učenika, a statistički gledano, većina učenika, više od 51 odsto, upiše školu po svojoj prvoj želji”, navodi naša sagovornica.

Njen najdragoceniji savet jeste da se posle maturskog ispita, u trenutku kada se svi bodovi saberu, na listi navedu realne želje.