Kako je operacija „Strela" pretvorena u kašu

Niš – Poslednjih dana maja i prvog dana juna 1999. godine vodile su se najteže i najžešće borbe u odbrani SR Jugoslavije, zbog upornih pokušaja kopnenog prodora agresorskih NATO snaga na teritoriju naše zemlje i proboja jugoslovensko-albanske granice, koju su branile naša vojska i policija. Namera snaga NATO-a, potpomognutih teroristima takozvane OVK, bila je da se realizuje brza operacija planirana u američkom Pentagonu pod nazivom „Strela”, kaže za „Politiku” proslavljeni komandant Prištinskog korpusa tokom bombardovanja SRJ, general Vladimir Lazarević.

– Posle kraha velike akcije u kojoj je pokušan kopneni prodor NATO-a na teritoriju Jugoslavije preko Juničkih planina i Košara, pošto su naše herojske odbrambene snage u potpunosti razbile vojsku agresora, u Pentagonu je osmišljena nova operacija pod nazivom „Strela”. Planiran je brz i munjevit upad u našu zemlju na drugoj lokaciji, preko Paštrika ka Prizrenu, sa namerom da se izvrši rasecanje odbrane jedinica Prištinskog korpusa i upad na jugoslovensku teritoriju kako bi naša zemlja bila okupirana i primorana na kapitulaciju – priča Lazarević. Snaga odbrane legendarnog Prištinskog korpusa, međutim, bila je veličanstvena, kao i njegov otpor, dodaje general.

– Tako je dva dana uzastopce, 1. juna uveče i sutradan 2. juna u dnevnom izdanju, na naslovnim stranama „Vašington posta” objavljena najsenzacionalnija vest o zbivanjima tokom prvog oružanog napada na jednu suverenu zemlju posle Drugog svetskog rata na tlu Evrope, u kojem je 19 vojno najjačih i najopremljenijih zemalja sveta izvršilo agresiju na SR Jugoslaviju: „Nemoć – Operacija NATO-a pod imenom ’Strela’, planirana u Pentagonu, pretvorena je u kašu” – kaže nekadašnji komandant odbrane naše zemlje.

Informacija da UN i NATO insistiraju na primirju stigla je 3. juna.

– Zbog naše uspešne odbrane i priznate nemoći agresora, NATO i UN pokrenuli su inicijativu da se hitno održi sastanak njihove i državne delegacije SRJ. Već za 5. jun dogovoren je susret na neutralnom terenu, na krajnjem severu Makedonije i nedaleko od naše Karaule „Đeneral Janković”. Na deo naše delegacije koja je krenula iz Prištine, u kojoj sam bio i ja, kroz Kataničku klisuru, u zoru tog 5. juna, međutim, teroristi OVK su izvršili napad i pokušali da nam onemoguće prolaz. Uspeli smo da razbijemo teroriste, a u borbi je poginuo jedan naš oficir i dvojica su ranjena. Ni danas se ne zna kako su i od koga teroristi saznali da smo krenuli na pregovore – priča Lazarević.

On je odmah državnom rukovodstvu Srbije uputio zahtev da zbog ugrožene bezbednosti napuste zonu KiM, a diplomata Nebojša Vujović iz MIP-a obavestio je lično tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića o njegovom zahtevu, objašnjava general. – Odobreno je da odemo. Na Karauli „Đeneral Janković” prihvatio sam generale Kovačevića, Krgu i druge i prebacili smo se na potez između Preševa i Kumanova, gde je direktno iz Beograda stigao ostatak naše državne delegacije. Uz konstataciju „da je situacija vrlo teška”, tu mi je pokazan dokument na engleskom jeziku u kojem se navodi zaključak da je neophodno da se odmah naša vojska i policija izmeste sa teritorije KiM. Za mene je to bilo neprihvatljivo i dobio sam dozvolu da se vratim na komandno mesto u Prištinskom korpusu i da rukovodim daljom odbranom zemlje – navodi Vladimir Lazarević.

Šestog juna u francuskoj vojnoj bazi na Aerodromu „Adži Tepe”, pored sela Blace na nekoliko kilometara od Kumanova, počeli su pregovori državne delegacije SRJ i predstavnika UN i NATO-a. Održani su u vojnom šatoru ograđenom bodljikavom žicom, i završeni uveče na današnji dan pre 24 godine – 9. juna 1999. godine. Potpisan je Kumanovski sporazum – dokument o vojnotehničkoj saradnji međunarodnih snaga NATO-a i UN, odnosno Kfora i organa SR Jugoslavije. Sporazum su u ime naše zemlje potpisali policijski general Obrad Stevanović i general-pukovnik Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, a ispred UN (Kfora) i NATO-a britanski general Majkl Džekson. Potpisnici sporazuma su nekoliko minuta posle čina potpisivanja na konferenciji za medije obavestili na stotine novinara iz celog sveta o završenim četvorodnevnim pregovorima.

– U saopštenju koje smo dobili te noći navedeno je da su najznačajnije odluke Kumanovskog sporazuma bile prekid svih neprijateljstava između NATO snaga i jedinica Vojske Jugoslavije i srpske policije, izmeštanje VJ i pripadnika MUP-a Srbije sa prostora Kosova i Metohije u periodu od narednih 11 dana – najkasnije do 20. juna u ponoć, uspostavljanje zona bezbednosti između Kosova i Metohije i centralne Srbije i, posebno, neodložna obaveza, koju preuzimaju UN, odnosno Kfor, za hitno razoružavanje pripadnika, i rasformiranja ilegalnih jedinica i formacija takozvane oslobodilačke vojske Kosova. Posebno je naglašeno da će Kopnena zona bezbednosti (KZB) biti od pet i Vazdušna zona bezbednosti (VZB) od 25 kilometara – ističe general Lazarević.

Dan kasnije, 10. juna 1999. godine, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je Rezoluciju 1244. U njoj je, pored svega ostalog decidirano navedeno „da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, da SR Jugoslavija i Srbija imaju pun suverenitet nad KiM, da je obavezno potpuno razoružavanje takozvane OVK, da se mora pronaći isključivo mirno rešenje za Kosovo i Metohiju i da se garantuje mir na teritoriji cele SRJ”.

General Vladimir Lazarević kaže da su nakon 9. i 10. juna usledili veoma teški dani. Najteži za starešine i pripadnike vojske i policije, koji nisu bili za izmeštanje i odlazak sa KiM, odnosno za napuštanje matične zone, a još više za stanovništvo koje je moralo da beži pred terorom OVK.

– Odlazak vojnih i policijskih snaga SRJ i Srbije realizovan je za devet dana i to uz potpuno sačuvane borbene sposobnosti, a pripadnici Kfora i NATO-a nisu mogli da veruju kakva je bila besprekorna disciplina, kako su bile uredne kolone i sastav naših snaga. Jer, sve vreme tokom 78 dana agresije NATO je obmanjivao svetsku javnost, ali i sebe, da je srpska vojska uništena. Tek 2018. godine američka administracija (Donalda Trampa) obelodanila je izveštaj „da od 24. marta, kada je počelo bombardovanje, do 9. juna 1999. godine i Kumanovskog sporazuma, srpska vojska nije pretrpela štete ni pet odsto svoje ukupne ratne tehnike – rekao je legendarni komandant odbrane naše zemlje 1999. godine na Kosovu i Metohiji.

Do današnjeg dana, kako kaže Vladimir Lazarević, pune 24 godine, naša zemlja ispunjava sve svoje preuzete obaveze iz Kumanovskog sporazuma, kao i sve one iz kasnijeg perioda... Ali, „druga strana” kao da se ni na šta nije obavezala.