Zelenski u misiji ubeđivanja neodlučnih da prihvate njegov „mirovni plan"
( Фото /EPA–EFE / Kimmo Brandt )
Mirovni samit koji priprema ukrajinski predsednik nema veze s mirovnim pregovorima, jer neće biti pozvana Rusija, nego je povezan sa stvaranjem mehanizma za omogućavanje „ukrajinske formule mira”. Kako je najavio Volodimir Zelenski, on želi da okupi države voljne da izvrše pritisak na Rusiju. Zbog toga je Zelenski, najblaže rečeno, bio uzdržan prema emisarima koji su dolazili u Kijev i nudili usluge svojih država za posredovanje u pronalaženju mira u Ukrajini.
Zelenski je otkrio da je plan da se na samitu, koji će biti organizovan 500. dana od početka intenzivnih borbi u Ukrajini, u julu, predstavnici država dogovore kako će korak po korak izgledati kijevska formula mira i da se tim dokumentom izvrši pritisak na Rusiju da prihvati njegov plan.
Taj poduhvat će biti težak, što je i sam Zelenski priznao, ne samo zbog toga što traži od Rusije povlačenje na granice iz 1991. godine, nego i zbog toga što namerava da okupi predstavnike država koje nisu uvele sankcije Ruskoj Federaciji i koje se zalažu za prekid neprijateljstava. To su, prema ukrajinskim medijima, Kina, Vatikan, Brazil i Indija. Pritom bi trebalo podsetiti da je ukrajinski predsednik ljubazno otpremio kineskog i vatikanskog emisara iz Kijeva pozvavši ih da podrže njegov plan. Posle posete papi Franji u Vatikanu kome se zahvalio na ponudi za posredovanje i odbio je, Zelenski je u ponedeljak u Kijevu primio papskog izaslanika Matea Zupija i preneo mu da samo diplomatska izolacija i pritisak na Rusiju mogu da utiču na donošenje pravednog mira u Ukrajini.
Sredinom maja ni kineski izaslanik Li Hui nije bolje prošao: razgovarao je s brojnim ukrajinskim zvaničnicima i na kraju sa Zelenskim, a oni su mu objasnili situaciju u Ukrajini. Kad se vratio iz Kijeva istakao je da ne postoji univerzalno rešenje za prekid rata i pozvao sve strane da stvore uslove za mirovne pregovore. Peking je i dalje ostao uzdržan, pa je ponovljeno da je Kina voljna da podstiče međunarodnu zajednicu da pronađe najveći zajednički imenitelj za rešavanje ukrajinske krize i uloži napor za prekid borbi.
Za sada niti je Zelenski planirao traženje zajedničkog imenitelja s Rusijom, niti je zamišljeno da se na budućem samitu rešenje traži u tom pravcu. Svoju ideju predstavio je na samitu G7 u Japanu i rekao da članice ove grupe s državama severne Evrope rade na organizaciji. Dodatnu podršku onima koji očekuju da će uslediti slom Rusije u ovom sukobu ranije je izneo savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak najavivši da se samit priprema „kako bi se sprečilo pojavljivanje drugih mirovnih planova koji imaju cilj da zamagljuju jedini ispravan put ka okončanju rata”.
Francuski predsednik Emanuel Makron, prema diplomatskim izvorima „Volstrit džornala”, u Hirošimi je predložio mirovni samit o Ukrajini u Parizu, ne precizirajući da li bi bio održan po ukrajinskoj formuli. Slične predloge dale su Danska i Švedska, a za sada još nije poznato gde će se održati sastanak koalicije pristalica ukrajinske formule. Izuzev pobrojanih država, nije poznato koje su još države spremne da učestvuju, a Podoljak je rekao da se „mogu pridružiti sve zemlje koje su zainteresovane za povratak sveta na fer globalna pravila”.
Ono što Kijev pokušava da predstavi kao „samit svetske većine” – svakako to neće biti. Na sastanku početkom juna u Južnoj Africi okupili su se predstavnici BRIKS-a koji žele da prošire saradnju, naprave zajedničku valutu i postanu protivteža političkom Zapadu.
Pošto je očigledno da će samit okupiti „koaliciju voljnih” da se Rusija prinudi na kapitulaciju – može se očekivati da će to biti još jedan skup ukrajinskih saveznika i pokušaj da se njihov broj uveća. To će ići teško, pošto je jasno da Ukrajina ne vodi sama politiku rata i mira, nego zavisi od političkih, ekonomskih i vojnih efektiva SAD, Velike Britanije i dela Evrope. Zbog istorije odnosa tih država s onima koje bi želele mir u Ukrajini, ali ne pod uslovima Zelenskog i njegovih najbližih saveznika – broj prestonica koje su spremne da uđu u taj savez je gotovo iscrpljen. Svakako pritisci ukrajinskih mentora mogu dati rezultat u nekima od njih, ali je već nastupio momenat u kojem je većina njih sagledala svoj strateški i ekonomski interes u drugom delu sveta.
Njima nimalo privlačno ne zvuče reči Zelenskog da Ukrajina pozdravlja spremnost drugih država i partnera da pronađu put do mira, ali pošto je rat na teritoriji Ukrajine – „algoritam za postizanje mira može biti samo ukrajinski”. Posle gotovo godinu i po dana rata u Ukrajini, iako se ne može reći da je Rusija blizu ostvarenja svojih ciljeva, ni Kijev uz svu pomoć NATO-a nije nadomak sloma Rusije. Zato ukrajinski algoritam, barem za sada i pri trenutnom stanju na frontu, teško može da dovede do dobitne formule. Stoga je izvesno da će ovaj rat trajati sve do potpunog sloma jedne od strana. I za saveznike Zelenskog i za Rusku Federaciju to znači iscrpljivanje resursa, a za Ukrajince i izvesno uništavanje ljudskog potencijala i zemlje.