Kako da turistima ulepšamo boravak u Beogradu

Svakim danom sve je više turista na ulicama glavnog grada: idu u grupama s vodičem, „okupirali” su Beogradsku tvrđavu, kruzeri stižu dan za danom (a kažu da će ih biti oko 700), autobusi koji sačekuju strane turiste zakrčili su beogradske bulevare. Za ovu „invaziju” Turistička organizacija Beograda dobro se pripremila. Ali, da li je nešto promaklo?

Najpre, obeležavanje ulica: negde oznaka ima, negde ih nema, negde su ispisane samo ćirilicom, negde i latinicom, ali se još niko nije setio da, pri dnu oznake ulice, stavi i raspon kućnih brojeva u tom kvartu, što bi vozačima predstavljalo veliku pomoć. Zatim, uz sve poštovanje našeg identiteta preko ćirilice, moramo da shvatimo da to stranci ne umeju da pročitaju. Zato bi dvojezičnost trebalo da bude obavezna širom Beograda, a pošto na gradskim mapama nije moguća – treba štampati plan Beograda u dve varijante (ćirilicom i latinicom), čime bismo učinili dobar potez u informisanju gostiju Beograda.

Gradski saobraćaj nam nije baš reprezentativan. Ne mogu da verujem da sedišta u „španskim” tramvajima moraju da budu onako prljava, da su u ruskim trolejbusima toliko iscepana da, na kraju, sedite na običnoj plastici. I još nešto: sva vozila GSP-a imaju oznaku krajnje destinacije iznad šoferšajbne vozača. Taj tekst je ispisan ćirilicom i tu nema pomoći. Ali može da se pomogne ako, na primer, trolejbus koji ide na Banjicu, na svojoj prednjoj oznaci ima ispisan tekst „Studentski trg”. A to je već dezinformacija i nemar vozača. I još jedan detalj: na zadnjem staklu vozila trebalo bi da bude ispisan broj linije na kojoj vozi, da ne biste nepotrebno trčali za pogrešnim prevozom. Često taj broj izostaje, pa i to spada u „koš” prevoznih dezinformacija.

Istorijati ulica u gradskom jezgru: pre dosta godina, neko se mudro setio da na početku značajnih ulica stavi table na srpskom i engleskom jeziku s objašnjenjem zašto se ulica tako zove, koje sve ulice preseca i gde se završava, ali i s ukazivanjem na arhitektonski značajnije zgrade na potezu kojem je ta informaciona tabla posvećena. Ova dobra ideja je zastala i nije proširivana (a bilo je mnogo prostora za to). Bilo bi dobro da se stare table obnove i dodaju nove. Jer svako ko dođe u Beograd ima pravo da zna zašto je neka ulica Resavska, ili Svetogorska, ili Vojvode Milenka, ili Hadži Milentijeva, ili naša najduža ulica – Bulevar kralja Aleksandra...

Ovo su dobronamerne sugestije, vremena ima i za korekciju i za dopunu, samo ne treba čekati i odlagati ove akcije. Jer, kruzeri stižu Dunavom i Savom – u formaciji rečne flote.

Profesor Nikola Rackov